Blog

Ove godine imali ste po mnogo čemu poseban i nimalo lak zadatak - da se poigrate sa plastičnim kesama i zajedničkim snagama podignete svest o njihovoj ulozi u zagađivanju naše planete.

Vaša rešenja su... genijalna i šaljemo jednu veliku naučnu zahvalnicu svima koji su učestvovali! Pokazana kreativnost, snalažljivost, umeće i reciklažne vrednosti ovoga puta su oduševile našu stručno-naučnu komisiju. Iako nije lako pala, odluka o nagrađenim radovima je donesena i čeka te u nastavku.  
Najbolje radove očekuju vredne nagrade koje ćemo dodeliti u saradnji sa dugogodišnjim prijateljima festivala - Izdavačka kuća Klett i National Geographic Magazine Srbija.  

Fotografije svih nagrađenih radova biće izložene na predstojećem, 12. po redu Festivalu nauke, koji se od 29. novembra do 2. decembra održava na Beogradskom sajmu!

Nagrađeni radovi po razredima

Prvo mesto:
Razred II₂, učiteljica Aleksandra Milenković, OŠ „20. Oktobar“, Vrbas

Drugo mesto:
Razred I₂, učiteljica Biljana Mitić, OŠ „Ljupče Španac“, Bela Palanka

Treće mesto:
Razred II₃, učiteljica Vesna Zujalović, OŠ „Braća Jerković“, Železnik
Razred I, učiteljica Ljiljana Joksimović, OŠ „Miloje Simović“, Dragobraća

Prvo mesto:
Razred IV₂, učiteljica Biljana Dabić, OŠ „Sava Žebeljan“, Crepaja

Drugo mesto:
Razred IV1, učiteljica Azra Duran, OŠ „Svetozar Marković“, Brodarevo

Treće mesto:
Razred III₃ i IV₃, učitelj Milan Kecić, OŠ „Jovan Šerbanović“, Ranovac
Razred IV₄, učiteljica Anka Milanko, OŠ „Žarko Zrenjanin“, Apatin

Prvo mesto:
Razred V₂, nastavnica Marija Simić, OŠ „Ljupče Španac“, Bela Palanka

Drugo mesto:
Razred V₂, nastavnik Ljubiša Blagojević, OŠ „Branko Radičević“, Negotin
Razred V₂ i V4, nastavnica Dragana Tošić, OŠ „Momčilo Popović Ozren“, Paraćin

Treće mesto:
Razred V₄, nastavnica Dušica Martić, OŠ „Vuk Karadžić“, Novi Pazar

Prvo mesto:
Razred VII₅, nastavnica Vesna Marković, OŠ „Vuk Karadžić“, Čačak

Drugo mesto:
Razred VIII₄, nastavnica Biljana Lazić, OŠ „Ilija Birčanin“, Zemun Polje
Razred VIII₁, nastavnica Jelena Tresović, OŠ „Ratko Jovanović“, Kruščica

Treće mesto:
Razred VIII₁, nastavnica Ljiljana Deljanin, OŠ „Vuk Karadžić“, Blaževo, Brus

Individualna nagrada:
Valentina Đelkapić IV razred, učiteljica Katarina Jevtić, OŠ „22. Decembar“, izdvojeno odeljenje Stančići, Donja Trepča
Sara Vasiljević IV razred, učiteljica Katarina Jevtić, OŠ „22. Decembar“, izdvojeno odeljenje Stančići, Donja Trepča

Kombinovano odeljenje: Razred I, III, IV, učiteljica Ljiljana Jozić, OŠ „Stojan Novaković“,  izdvojeno odeljenje Kaševar, Blace

Izuzetna nagrada: Razred VII, defektolog Marica Lazović, Osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju  “Miodrag V. Matić”, Užice

Vidimo se u Zemlji budućnosti!

1. Strane sveta se po sunčanom danu, samo uz pomoć običnog štapa, mogu odrediti u roku od 15 minuta!

2. Preteče kompasa korišćene su u Kini tokom dinastije Han, još pre 2000 godina.

3. Vreme do zalaska sunca može se izračunati i bez posebnih alata, korišćenjem samo prstiju naše šake!

4. Oglašavanje cvrčaka nam može reći koja je trenutna temperatura naše okoline!

5. Logorska vatra nakon par sati može dostići i temperature preko 500 ̊ celzijusa.

6. Gljiva trud (Fomes fomentarius) je odlično sredstvo za potpalu, ali je neophodno da se prethodno pravilno obradi kuvanjem i sitnjenjem.

7. Sneg je dobar toplotni izolator, pa ako napravite snežno prenoćište u njemu će vam biti nekoliko stepeni toplije nego napolju!

8. Lekari opšte prakse u Škotskoj kao terapiju za bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja, depresije i drugih, svojim pacijentima preporučuju redovan boravak u prirodi.

9. Mnoge bolesti se u prirodi mogu lečiti biljkama. Sokovi čuvarkuće koriste se za lečenjedečijih glista, listovi kupine dobri su za suzbijanje kašlja, obloge od prokuvane kore hrasta leče promrzline, dok konzumiranje oporih jabuka zaustavlja dijareju!

10. Koren biljke vodopije (Cichorium intybus), može se koristiti kao zamena za kafu, dok koren kopitnjaka (Asarum europaeum) može poslužiti umesto bibera.

1. Ako niste znali, na okeanskom dnu živi bakterija koja se "hrani" elektricitetom.

2. Za svaku pretragu na Google-u potrebno je onoliko energije koliko i jednoj sijalici od 60W da svetli 17sekundi.

3. Škola NYU-Poly izgradila je robotsku ribu i stavila je u bazen sa zlatnim ribicama. Robot je tako dobro simulirao pokrete zlatnih ribica da su ga one na kraju zlatne prihvatile kao vođu.

4. Profesor Rajko Tomović je 1963. godine na Institutu Mihajlo Pupin razvio prvu protetičku šaku sa pet prstiju na svetu, a svoj rad je opisao u patentu US 613809. Šaka je imala senzore dodira, a mogućnosti hvatanja su joj bile uporedive sa današnjim. Proizvedeno je pedesetak ovakvih šaka koje su bile ugrađene pacijentima.

5. Prosečna odrasla osoba sadrži 7 kvintiliona džula potencijalne energije, jednako kao i 30 hidrogenskih bombi!

6. Danas u svetu postoji čak 687 programskih jezika.

7. Procenjeno je da će do 2050. godine skoro sva vozila na putu biti autonomna, što će smanjiti zagađenje, broj automobilskih nesreća i gužve u saobraćaju.

8. Vladimir Lukjanov je 1963. godine koristio vodu za funkcionisanje računara koji je rešavao diferencijalne jednačine. Danas se "vodeni računar" može videti u Muzeju Politehnike u Moskvi.

9. Samo jedan gram DNK, teoretski, ima kapacitet da uskladišti celokupne podatke Google-a i Facebook-a.

10. Cubestormer 3 je robot dizajniran samo sa funkcijom što bržeg slaganja Rubikove kocke i u tome je bio veoma uspešan. U Birmingemu je popularnu igračku sastavio za samo 3,253 sekunde.

1. Ugljenik (eng. carbon) je dobio svoj naziv prema latinskoj reči za ugalj - carbo.

2. Dve alotropske modifikacije ugljenika, dijamant i grafit, su istovremeno među najtvrđim i najmekšim poznatim materijalima. Oba su sačinjena samo od ugljenika - jedina razlika među njima je na koji je način ugljenik koji ih izgrađuje prostorno uređen (to jest kakva je njihova kristalna struktura).

3. 1996. godine, istraživači Rik Smajli i Robert Kerl sa Rajs univerziteta dobili su Nobelovu nagradu zaotkriće "buckyballs" - sferičnih struktura sačinjenih od 60 atoma ugljenika dobijenih sparivanjem grafita upotrebom lasera. Od tada, one su našle primenu u sprečavanju širenja pojedinih izvora infekcija kao i u borbi sa malignim ćelijama.

4. Pored nanotuba i "buckyballs", postoje još neke ugljenične nanostrukture kao što su su fulereni (eliptične "buckyballs") i grafeni (ugljenični atomi organizovani u heksagonalnu mrežu koja poprima oblik dvodimenzionalne ravni).

5. Karakteristično za dijamante je da nastaju u uslovima izuzetno visokih temperatura i pritisaka. Primenom novih otkrića na polju nanotehnologije međutim, postoje izgledi da će biti moguće proizvoditi  dijamante u daleko  manje  ekstremnim  uslovima. Ova tehnologija već se delimično primenjuje prilikom oblaganja materijala supstancama koje u određenoj meri podsećaju na dijamante, ali je moguće kontrolisati njegove karakteristike sa velikim stepenom preciznosti.

6. Pojedinačne ugljenične nanotube snažnije su od čelika i do 100 puta, imajući pritom svega jednu šestinu njegove težine. Ujedno, one su daleko bolji provodnici od zlata ili bakra, naime,  imaju sposobnost da prenose do 109 ampera po cm2 poprečnog preseka. Takođe, one vrste nanotuba koje pokazuju poluprovodničke karakteristike, pokazuju veću mobilnost elektrona nego što je to slučaj kod silicijuma.

7. Toplotna provodljivost pojedinačne ugljenične nanotube u ambijetalnim uslovima praktično je identična onoj koju pokazuju materijali poput dijamanta, do sada najboljeg  poznatog  toplotnog provodnika na sobnoj temperaturi.

8. Većina jednoslojnih ugljeničnih nanotuba ima prečnik oko jednog nanometra (10-9m - oko 10.000 puta manje od prečnika ljudske dlake) i dužinu koja je višestruki umnožak istog (ovaj odnos može bitii do 132.000.000 prema 1 u korist dužine).

9. Ugljenične tube nalaze svoju primenu i u različitim poljima medicinskih nauka. Jedna od potencijalnih mogućnosti jesu različiti mehanizmi za primenu lekova sa nivoom preciznosti dalekovećim od bilo čega trenutno dostupnog na tržištu. Na taj način bi bilo moguće ne samo unošenje lekova u pojedinačne ćelije, već i praćenje različitih metaboličkih funkcija koje se odvijaju u tim ćelijama.

10. Zbog svojih izuzetnih mehaničkih karakteristika, ugljenični nanomaterijali mogli bi biti rešenje za naročite inženjerske izazove poput dizajna i konstruisanja tzv. svemirskog lifta-strukture  koja bi omogućila postavljanje različitih objekata u Zemljinu orbitu bez potrebe za raketama koje sagorevaju hemijska goriva.

Da li ste znali?

1. Kleopatra nije bila Egipćanka. Pored  Tutankamona, jedna od prvih asocijacija na drevni Egipat je upravo kraljica Kleopatra VII. Međutim, ova vladarka, iako rođena u Aleksandriji, vodi poreklo od duge linije grčkih Makedonaca koji potiču od Ptolomeja i jednog  od najistaknutijih vojskovođa - Aleksandra Velikog.

2. Reč „faraon“ u bukvalnom prevodu znači „velika (visoka) kuća“.

3. Motiv orla, koji se danas često viđa na grbovima mnogih zemalja, potiče iz antičkog Rima. Naime, orao je bio zaštitni znak rimskih legija. Kasnije ga vizantijski carevi usvajaju kao simbol carske  vlasti. Po ugledu na njih, usvajaju ga i ruski, srpski i rimsko-nemački carevi.

4. Zahvaljujući Gaju Juliju Cezaru uveden je kalendar od dvanaest meseci, koji je po njemu dobio ime julijanski kalendar.

5. Postojbina Vikinga je Skandinavija. Seleći se sa te teritorije tokom svoje duge istorije, ovladali su značajnim delovima  Evrope. Vladali su Danskom, a potom Normandijom. U jedanaestom  veku  su osvojili Englesku, kao i Siciliju i južni deo Italije. Jedna grupa je stigla čak do Sevilje u južnoj Španiji, gde je primila islam. Takođe, spominju se i kao osnivači Kijevske Rusije.

6. Vikinzi su bili u Americi pre Kolumba. Prema Sagi Grenlanđana, do prvog otkrića je došlo sasvim slučajno, kada je jedan trgovac krenuo na put prema Islandu 896. godine, ali je zbog magle i jakih vetrova zalutao na moru i završio nadomak kopna prekrivenog šumama. On se ovde nije iskrcao, već je uspešno pronašao put kući. Kasnije, 1000. godine, njegova priča je nadahnula Leifa Eriksona, koji je kupio brod i krenuo u istraživanje nepoznatog. Ako je ostatak legende tačan, Leif se sa posadom iskrcao na kopno današnje Kanade. Ipak, slava za otkrivanje Novog sveta pripala je Kolumbu.

7.  Gusarske  zastave nisu uvek bile crne sa lobanjom i ukrštenim kostima. Na primer, na zastavi Crnobradog se mogao videti celi skelet i srce koje krvari. Zastava koje su se svi najviše bojali bila je "Bloody  Red", zastava na kojoj  je  pisalo  "no  quarter", što je značilo da nijedan život neće biti pošteđen.

8. Gusari su nosili povez preko očiju i kada su imali oba oka. Svrha gusarskog prepoznatljivog povezanije bila u tome da se sakrije oko koje nedostaje, već da bi poboljšali vid. Tokom sukoba, morali su da trče po brodu između palube i potpalublja, a povez im je pomagao u smanjivanju razlike u svetlosti ova dva dela broda.

9. Pleme koje je kod nas poznato pod imenom Čiroki, u stvari se zove Tsalagi. Oni na svom jeziku nisu imali glasove koji bi mogli formirati reč Čiroki.

10. Pleme Čiroki je naseljavalo prostor od polarne Aljaske i severne Kanade, pa sve do prostora najugu, koji je kasnije nazvan „Tierradel Fuego“ (Ognjena zemlja). Danas jetojug Čilea i Argentine.

1. Mada se čini da je inteligencija jednostavna stvar, naučnici se sve više slažu da postoji previše definicija inteligencije. Jedan članak je nabrojao čak 71 definiciju inteligencije, uz napomenu autora daje to samo priručna lista koja daje pregled načina razmišljanja o inteligenciji, a ne popis svih postojećih definicija.

2. Sprovedene su brojne studije koje su pokazale značaj sna začovekovo zdravlje. Dugo se smatralo da je dužina sna presudna za kvalitet života, međutim, ispostavilo se da je od izuzetnog značaja i da odlazimona spavanje u relativno isto vreme. Kod osoba kod kojih je zabeležen isti obrazac odlaska u krevet i buđenja ređesejavljaju depresija, anksioznost, promene raspoloženja.

3. Zašto nam se spava kada pada kiša? U toku kišnih danamalo je dnevnog svetla, pa telo luči manje serotonina, što nas čini pospanijim nego inače. Istraživači su pokazali da i sam zvuk kiše utiče na teže ustajanje iz kreveta, jer su se ljudi tokom evolucije razvili tako da tihe i umereno jake i ujednačene zvukove tumače kao umirujuće, za razliku od alarma, koji nas uglavnom uspešno budi.

4. Zašto su nam štenci simpatični? Oni imaju mnogo fizičkih karakteristika koje podsećaju na ljudske bebe – krupne oči, zatupaste njuške i nesrazmerno velike glave. Njihovi usporeni pokreti i bezazlenost kod nas izazivaju saosećanje i potrebu da ih zaštitimo.

5. Tumačenje znakova emocionalne uzrujanosti kao znakova laganja nazvano je Otelova greška. Fenomen je dobio ime po Šekspirovom junaku Otelu koji je sumnjajući da ga Dezdemona vara njenu nervozu pogrešno tumačio kao znak laganja. Istraživanja pokazuju da nekada i oni koji govore istinu, u situacijama kada nastoje da druge uvere u to, bivaju nervozni i emocionalno uzbuđeni kao i oni koji lažu.

6. Da li ste se ikada zapitali kako lekari na osnovu par simptoma donesu odluku o tome od čega bolujete i ako je poznato da jedan simptom može biti znak više različitih bolesti? Istraživanja su pokazala da lekari često koriste heuristiku dostupnosti, mentalnu prečicu zasnovanu na iskustvu, pri kojoj ljudi donose svoje odluke na osnovu pamćenja i poznavanja sličnih primera.

7. U oblasti vizuelnog opažanja prisutan je upečatljiv fenomen nazvan Efekat Mona Lizinog pogleda. Na slikama mnogi portreti posmatraču odaju utisak da je njihov pogled uperen u njega samog, bez obzira nato gde se nalazi. Objašnjenje ovog fenomena ukazuje da na našu percepciju ne utiče isključivo našpoložaj tela u trenutku posmatranja, već bi trebalo uzeti u obzir efekat konteksta, položaja dužica, ali i položaja glave lika koji se nalazina portretu.

8. Da li ste znali da vas u učenju verbalnog materijala u podjednakoj meri ometaju i reči i besmisleni slogovi? Vokalna muzika postiže identičan efekat, dok nešto slabiji efekat postiže instrumentalna muzika. S druge strane, buka vas neće ometati u učenju verbalnog materijala. Stoga, znajte da će vas šapat vaših kolega u čitaonici više ometati od buke automobila koja se čuje u pozadini.

9. Da li ste znali da su tehnike brzog čitanja zapravo beskorisne? Dokazano je da, iako je zaista moguće naučiti osobu da brže čita tj. da čita u proseku više reči za kraće vreme, njeno razumevanje pročitanog neće biti na višem nivou nego kod osobe koja čita ,,svojim tempom''.

10. Da li ste znali da verovatnoća preduzimanja rizika kod ljudi zavisi od načina na koji im se situacijapre dstavlja? Istraživanja pokazujuda ljudi imaju tendenciju da preduzmu rizik ukoliko im je u ponuđenom okviru naglašen siguran gubitak, a rizik izbegavaju ukoliko je u okviru naglašen siguran dobitak.

1. Pre oko 335 miliona godina, Zemlja se nije sastojala od sedam kontinenata, već je postojao samo jedan masivan superkontinent nazvan Pangea, koji je bio okružen jednim okeanom pod nazivom Pantalasa.

2. Ime Pangea - što znači sva zemlja, izvedeno je iz starogrčkog: pan (πᾶν-sva,cela) i Gea (Γαῖα-Majka Zemlja, zemlja); ovaj naziv je 1912. godine predložio nemački meteorolog i geofizičar Alfred Vegener.

3. Pangea se formirala  kroz postepeni proces koji je trajao nekoliko stotina miliona godina. Pre 480 miliona godina, kontinent Laurentia, koji je obuhvatao delove Severne Amerike, spojio se sa nekoliko drugih mikro - kontinenata, formirajuć iEuramericu. Euramerica se na kraju sudarila sa Gondvanom, drugim superkontinentom koji se sastojao od Afrike, Australije, Južne Amerike i indijskog podkontinenta. Tako je nastala Pangea.

4. Za razliku od sadašnjeg izgleda Zemlje i rasporeda kopna i mora, veliki deo Pangee bio je na južnoj hemisferi, a raspadanje ovog superkontinenta je započelo pre oko 175 miliona godina formiranjem okeana Tetisa (rana srednja Jura - pre 175 miliona godina). Pre 150 miliona godina (donja Kreda) Gondvana se razdvojila na više kontinenata (Afrika, Južna Amerika, Indija, Antarktik i Australija), a u kenozoiku (pre 50 miliona godina) Laurazija se podelila na Severnu Ameriku i Evroaziju.

5. Pangea je prvi superkontinent koji su geolozi rekonstruisali. Fosilni dokazi za Pangeu uključuju prisustvo sličnih ili identičnih vrsta na kontinentima koji su sada na velikim razdaljinama (fosili terapsidnog Listrosaurusa, slatkovodni reptili Mesosaurus, fosilna flora - Glossopteris).

6. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je formiranje Pangee doprinelo takozvanom permskom izumiranju, jednom od pet najvećih masovnih istrebljenja na planeti Zemlji, što je rezultiralo gubitkom preko 90% morskih i 70% kopnenih vrsta.

7. Pangea Ultima (koja se takođe naziva Pangea Proxima, Neopangaea i Pangea II) je superkontinent budućnosti. U svetu tektonskih ploča, evolucija i promene su spore ali konstantne pa se pojavljivanje Pangee Ultima može očekivati u narednih 250 miliona godina.

8. Zbog nepredvidivosti brzine kojom se kontinenti kreću (a danas je to brzina rasta noktiju ili kose) pretpostavlja se da će se nova Pangea formirati na severnoj hemisferi, na osnovu obrasca koji pokazuje da se novi superkontinenti formiraju pod uglom od oko 90⁰ u odnosu na prethodni superkontinent.

9. U geološkoj budućnosti tektonske ploče će se razmicati, sudarati, cepati... stvarajući nove kontinete i nove okeane. Atlantik će se proširiti, a nakon toga i zatvoriti, Afrika će se sudariti sa Evropom, zatvoriće se Mediteran. Australija će se sudariti sa Azijom, a Kalifornija će kliziti prema severu do obale Aljaske.

10. Od formiranja prve Pangee pa do nastanka Pangee II proći će oko 500 miliona godina. Među naučnicima traje beskrajna rasprava o tome koji će se od tri superkontinenta (Pangea Ultima, Amasia ili Novopangea) formirati u budućnosti, pri čemu svaka pretpostavka ima svoje slabosti. O izgledu nove Pangeeidalje možemo samo da maštamo, a sa novim kontinentom u svakom slučaju nastaće i neki novi svet.

1. Presecite čen svežeg belog luka na pola, ubacite obe polovine u kesu i tu kesu navucite na boso stopalo. Dobro vežite ili zalepite kesu tako da ste sigurni da miris ne prolazi između kese i vaše noge. Preko kese utrljajte beli luk u stopalo. Posle manje od sat vremena osetićete i miris i ukus belog luka. Molekuli alicina koji daju belom luku prepoznatljiv miris i ukus poprilično lako prolaze kroz kožu i tako stižu do krvotoka, koji ih raznosi po celom organizmu, pa im tako nije problem ni da od stopala stignu do vašeg nosa ili usta! Ovo je i objašnjenje zašto se posle  belog  luka pranjem zuba ne možete rešiti neprijatnog zadaha - ma koliko se vi trudili, nove količine alicina će iz digestivnog trakta krvotokom stizati do pluća i usta.

2. Smrdibube su dobile svoje ime zbog dva aldehida koja koriste u odbrambene svrhe kada se osete ugroženim. U pitanju su trans-2-decenal i trans-2-oktenal. Ako ste mislili da ste prvi susret  sa ove dve hemikalije imali onda kada ste ubili prvu smrdibubu – varate se. Oba jedinjenja se naširoko koriste kao arome u industriji hrane!

3. Znate li kako miriše hlor? To je onaj miris koji pamtimo sa bazena, je l’da? Pa ne baš. Miris koji svi prepoznajemo kao miris javnih bazena je miris jedne druge hemikalije – trihloramina. Odakle trihloramin u bazenima? Neće vam se svideti odgovor: on nastaje u hemijskoj reakciji hlora i uree, a urea je dospela u bazen tako što je neko... Ma, znate već. BLJAK!

4. Čovek ima 5-6 miliona ćelija u nosu zaduženih za detektovanje mirisa, dok neki psi mogu imati i preko 200 miliona ovih malih detektora.

5. Neki naučnici smatraju da, kao što postoji pet osnovnih ukusa, postoji i 7 osnovnih mirisa i da je svaki miris koji možemo da osetimo samo kombinacija nekih od ovih sedam.

6. Najsmrdljivija hemikalija na svetu je vervatno tioaceton. Koliko smrdi? Toliko da je jedna fabrika u Frajburgu pokušala da ga sintetiše 1889. Završilo se tako što se smrad raširio iz fabrike po celom gradu izazivajući povraćanje, vrtoglavicu i paničnu evakuaciju kod stanovništva.

7. Nekima je izgleda potrebno da uče iz sopstvenih grešaka pa su se radnici jedne kompanije u okolini Oksforda odlučili da pokušaju da sintetišu tioaceton. Slučajno im se otvorila bočica i onisu obreli u, citiramo ih “problemu sa nesnosnim smradom koji je bio jači od njihovih najgorih očekivanja”. Brzo je stavljen novi zatvarač na bocu, ali je to već bilo kasno, nesnosni smorad su prijavili i radnici u zgradi 200 metara dalje, kod kojih se isto kao i kod stanovnika Frajburga javila mučnina i nagon za povraćanjem.

8. Čulo mirisa je najstarije čulo. Čak i bakterije imaju nešto što bismo mogli da nazovemo pretečom čula mirisa. Centar za miris u našem mozgu je, za razliku od centara za ostala čula, usko povezan sa amigdalama i hipokampusom, delovima zaduženim za “skladištenje” emocija i sećanja. Iz tog razloga su baš mirisi ti koji mogu da nam probude neka živopisna sećanja.

9. Nobelova nagrada za medicinu 2004. godine dodeljena je za otkrića vezana za čulo mirisa. Dobili su je Ričard Aksel i Linda Bak za otkriće mirisnih receptora i organizaciju olfaktivnog (mirisnog) sistema.

10. Izgleda da odlično pamtimo mirise. Istraživanja su pokazala da se ljudi sa tačnošću od 65% sećaju određenog mirisa i posle godinu dana.

1. Ukoliko biste se zaputiliu osvajanje Mont Everesta, a pritom obožavate kuvana jaja, našli biste se u grdnom problemu. Naime, tačka ključanja vode zavisi od atmosferskog pritiska, pa bi na visini od 7000m došlo do ključanja već na 70⁰ Celzijusa, što ne bi bilo dovoljno da se skuvaju jaja.

2. Jeste li se ikada zapitali zašto je bubanj veš mašine šupljikav? Izraz “centrifugiranje” potiče od naziva centrifugalne sile koja deluje na kapljice vode kada se bubanj veš mašine okreće. Rupicena bubnju veš mašine služe kako bi voda iscurela kroz njih i veš se ocedio.

3. Ako ne bi uračunali silu otpora vazduha pri slobodnom padu ledenica grada, to bi značilo da bi one dostizale brzinu metka pri udaru o površinu zemlje. Reci to vašem nastavniku kada vam sledeći put kaže da je sila otpora vazduha zanemarljiva.

4. Da nema atmosferu, površina Zemlje bi bila išarana kraterima koji bi nastajali udarom meteora. Srećom po nas, veliki deo njih sagori već u gornjim slojevima atmosfere.

5. Ako ste se nekad zapitali zašto kap vode „igra“ na užarenoj ringli pre nego što ispari to je zato što se čestice vode koje izleću sa donje površine ponašaju kao gorivo u raketi i teraju kapljicu nagore. Takođe, vodena para je slab toplotni provodnik pa kapljica neko vreme ne uspeva da dobije toplotu dovoljnu da odjednom cela ispari. Ovaj efekat je prvi uočio Johan Lajdenfrost pa je po njemu i dobio ime Lajdenfrostov efekat.

6. Vande Grafov generator je jedan od prvih akceleratora čestica koji može da postigne razliku potencijala od čak 1.000.000V. Poređenja radi, da bi se ostvarilo električno pražnjenje kroz vazduh pri normalnim uslovima na rastojanju od 1cm, neophodno je postići razliku potencijala od približno 8000V.

7. Grafen je skoro u potpunosti providan, ali je istovremeno i toliko gust da ni najmanji atomi gasa ne mogu da prođu kroz njega. Pored toga, elektricitet provodi jednako dobro kao i bakar. To je veliki kristal, koji je veoma jak, sto puta jači od čelika, a može se rastegnuti i do 20%.

8. Njutn je bio veliki naučnik,ali se nije pokazao kao previše aktivan političar. Za vreme obavljanja funkcije člana parlamenta progovorio je samo jednom - kada je od nekog zatražio da zatvori prozor.

9. Albert Ajnštaj je sve do svoje trinaeste godine mrzeo što mora da ide na časove violine, ali je onda čuo Mocarta i zaljubio se u instrument, koji je svirao sve do poslednjih godina svog života.

10. U srednjem veku, zbog visoke cene, kuhinjska so nazivana je “belo zlato”.

1. Da li ste znali da u našoj usnoj duplji živi više od 700 različitih vrsta bakterija. Što se brojnosti tiče, ima ih više nego ljudi na našoj planeti.

2. Ako ste se ikada zapitali da li je bolje pojesti sir na početku ili na kraju obroka, sačuvajte parčence sira za kraj. Naime, kalcijum i fosfor koji se nalaze u siru podižu pH usne duplje i pomažu remineralizaciju naših zuba, što sprečava nastanak karijesa.

3. Ukoliko svakodnevno koristi zubni konac, čovek u proseku potroši oko 13 kilometara konca tokom života.

4. Nije poželjno baš posle svakog obroka odmah oprati zube. Kada konzumiramo jako kiselu hranu ili napitke, kao što su recimo kafa, limunada, pomorandža... potrebno je da se malo sačeka pre nego što se iskoriste četkica i pasta, da bi za to vreme pljuvačka smanjila kiselost u usnoj duplji. U suprotnom, pranje zuba bi samo doprinelo štetnom dejstvu kiselina na našu gleđ.

5. Da li ste znali da površinska morfologija zuba utiče na to kako će se reflektovati svetlost. Prednji zubi imaju vertikalno postavljene površine. Kada svetlost pogodi površinu prednjih zuba, značajan deo te svetlosti se refletkuje što znatno utiče na našu percepciju boje i oblika zuba.

6. Tokom starenja boja zuba se menja usled trošenja spoljašnjeg sloja gleđi. Tada dolazi do izražaja dentin, tkivo koje se nalazi ispod gleđi, a znatno je tamnije boje i ima drugačije optičke karakteristike, te zubi postaju sivkasto-žućkasti.

7. Mnoge sistemske bolesti su povezane sa oboljenjima parodoncijuma. Naučnici su ustanovili da postoji povezanost između parodontopatije i šećerne bolesti. Takođe, ljudi čiji je parodoncijum bolestan podložniji su kardiovaskularnim oboljenjima.

8. Stomatološki instrumenti polako bivaju zamenjeni laserima. Pored toga što je moguće laserom ukloniti karijes, sve je češća i upotreba mekotkivnih lasera. Prednosti su brojne, a neke od njih su minimalno krvarenje, mogućnost rada bez prethodnog anesteziranja, smanjen rizik od nastanka infekcije, kao i brže zarastanje i regeneracija tkiva.

9. Napredak tehnologije omogućio je stomatolozima da tokom lečenja parodontalnih oboljenja koriste ćelije samog pacijenta. Procedura koja se sve češće koristi podrazumeva formiranje membrane od krvi pacijenta. Takav preparat poseduje faktore rasta koji pospešuju stvaranje nove kosti, pri čemu nema toksičnih efekata s obzirom na to da preparat potiče od samog pacijenta.

10.Da li ste znali da je ljudski jezik specifičan i jedinstven za svaku osobu. Ne postoje dva čoveka sa istim „otiskom“ jezika.

1. Bremenitost divlje svinje traje oko 3 meseca, 3 nedelje i 3 dana.

2. Slično oposumima i krticama, ježevi poseduju ponešto prirodnog imuniteta na zmijski otrov zahvaljujući proteinu erinacinu koji se nalazi u mišićima.

3. Evropski zec je jedna od najvećih vrsta zečeva. Dužina tela (sa glavom) dostiže 60-75 cm, dok rep dostiže dužinu od 7,2-11 cm. Ukupna njegova težina iznosiod 3-5 kg. Uši su mu duge od 9,4 do 11,0 cm, a dužina zadnjih udova je između 14 i 16 cm.

4. Jazavac je pretežno noćna životinja, tako da ima slabo razvijen vid, nešto bolje razvijen sluh i odlično razvijeno čulo mirisa. Obično živi u skupinama od po nekoliko jedinki i na svojoj teritoriji ima više jazbina u kojima boravi.

5. U sezoni parenja mužjaci jelena dolaze na „rikališta“ na kojima se međusobno bore za pravo na parenje. Tokom borbi mogu izgubiti čak do 30 kg. S obzirom na to da žive u poligamiji, parenje predstavlja napor koji uz prethodne borbe i neuzimanje hrane često dovodi do takve iscrpljenosti zbog koje mužjak može uginuti preko zime. U prirodi je odnos polova 1:1.

6. Ježevi se lako mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde, šuplje dlake načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm. Odrasli ježevi imaju na sebi i do 5.000 bodlji koje im služe prvenstveno kao zaštita. Bodlje nisu otrovne.

7. Rogovi (parogovi) jelena i srna su izgrađeni od koštane supstance i otpadaju svake godine, dok su kod šupljorožaca (muflon, divokoza...) trajni i rastu ceo život.

8. Jazavcima se težina menja sa godišnjim dobom, povećava se od proleća do jeseni i dostiže maksimum početkom zime. Tokom leta teže od 7 do 13 kg, a tokom jeseni od 15 do 17 kg. Najveća izmerena težina jedinke jazavca koja je zvanično potvrđena iznosi 27,2 kg. Jazavci ne padaju u zimski san, iako u područjima sa jakim zimama mogu pasti u stanje obamrlosti u trajanju od dva dana.

9. Jelenski trag ima oblik sličan kravljem tragu, ali je manji. Trag jelena i košute se razlikuje po tome što jelen ima šire i zatubastije papke, a košuta više duguljaste. Veličina traga zavisi i od veličine divljači. Po tragovima jelena se može utvrditii njegova brzina kretanja. Kada jelen ide običnim korakom, ostavlja trag papaka koji su stisnuti jedan do drugog, a ne vidi se otisak prsta. U kasu papci su donekle razdvojeni i primećuje se otisak prsta. A kada jelen trči, papci su prilično razdvojeni i otisak zadnjeg prsta je izraženiji. Jelen ostavlja i tragove na drveću i to na dva načina: ljuštenjem kore uz pomoć zuba ili rogova, pa se prema visini oštećenja na drvetu procenjuje da li je reč o jelenu ili srni.

10. U delovima sveta gde još žive, vukovi su i danas aktivno progonjeni. Međutim,došlo de do veoma važnog saznanja da vuk ne predstavlja opasnost ni po čoveka, a ni po poljoprivredu. U skladu sa tim prihvata se opredeljenje da u okviru zaštite sredine treba zaštititi i vuka kao sastavni deo faune. U Evropi je vuk zaštićen preko tri međudržavna dogovora: Vašingtonskim sporazumom o zaštiti vrsta (CITES, Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora), Bernskom konvencijom i  FFH-smernicama (Fauna-Flora-Habitat-Ricthlinie). Sva tri dokumenta predviđaju zaštitu i zabranu trgovine živim vukovima kao i delovima njihovog tela, takođe i zaštitu njihove životne sredine, te sadrže i obavezu da zemlje potpisnice na odgovarajući način to pitanje reše i svojim nacionalnim zakonodavstvom.

1. Snežne pahuljice su skupovi zaleđenih ledenih kristala koji padaju kroz atmosferu Zemlje. Svaka od njih je izuzetno lepa, ali ne postoje dve identične pahuljice. Kako god bilo, mnoge kristalne strukture imaju zajednički matematički koncept – poliedar. Veliki broj kristalnih struktura nađenih u prirodi javljaju se u oblicima različitih vrsta poliedara , kao što su oktaedri i tetraedri. Osnovni oblik snežnog kristala je šestostrana prizma.

2. Broj PI ne može da se izrazi kao razlomak.

3. Broj 5 se na tai jeziku izgovara kao “ha”. Zato se 555 često koristi kao skraćenica u slengu za “hahaha”.

4. Zbir cifara proizvoda broja 9 i bilo kog drugog broja, uvek daje opet broj 9. Isto važi i u slučaju kada broj 9 pomnožimo sa bilo kojim brojem većim od broja 9.

5. Postoje brojevi koji se ne menjaju kad im se cifre ispišu obrnutim redom. Takvi brojevi se, po uzoru na reči koje se isto čitaju sleva-nadesno i zdesna na levo, zovu palindromi.

6. Neki brojevi imaju svoje blizance! Brojevi blizanci su prosti brojevi koji se razlikuju za dva.

7. Google je dobio ime po broju Gugol (engleski: googol). Gugol je matematički naziv za broj jedan, iza kojeg stoji niz od 100 nula. Reč Gugol (i njen derivat Google) savršeno preslikava značenje internet pretraživača - sortiranje i pronalaženje velikog broja informacija, činjenica, sajtova, slika, fajlova, brojeva i drugih sadržaja dostupnih na mreži. Interesantno je znati da postoji broj Gugolplekstj - 10 na gugolti stepen. Karl Sagan je rekao da guglolpreks nije moguće napisati u standardnom obliku, sa svim nulama, jer je za to potrebno više mesta nego što postoji u celom univerzumu.

8. „Savršeni brojevi“ - su oni prirodni brojevi koji su jednaki zbiru svojih pravih delilaca (uključujući i jedinicu). Poznato je 48 savršenih brojeva.

9. Brojevi mogu da budu i prijatelji, ali pod uslovom da je zbir delilaca broja n (bez broja n) jednak broju m i ako je zbir delilaca broja m (bez broja m) jednak broju n. Takvi su brojevi 220 i 284.

10. U matematici postoje i tzv. Vampirski brojevi. Vampirski broj je složen prirodni broj sa n cifri kojise može napisati kao proizvod dva broja x i y od kojih svaki ima n/2 cifri. On sadrži sve cifre brojeva x i y, bez obzira na njihov redosled.

Oni su uspeli da pretvore nauku u veliko igralište. Pošlo im je za rukom i da naučne zavrzlame iz laboratorija presele na ulice i približe ih svim uzrastima. I sve to rade kako bi poboljšali svet u kome živimo, koji može da preraste u neki bolji svet budućnosti. Stoga nije ni čudno što Guixot de 8 ponovo dolaze na Festival nauke, koji se ove godine odvija pod sloganom Zemlja budućnosti. Od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu, kroz hale 3, 3 a i 5, posetioce čeka putovanje kroz ne tako daleku budućnost koja bi uz malu pomoć nauke mogla da bude lepša, zelenija i prijatnija za život svih nas!

Koje tri reči najbolje opisuju Guixot de 8 (Gišot de vuit)?
Mašta. Rad. I to da češće govorimo „da“ nego „ne“.
Kako biste se predstavili publici koja će vas upoznati na ovogodišnjem Festivalu nauke?
Mi smo ekipa koja smatra da je mašta, a ne inteligencija, najvažnija stvar koju čovečanstvo ima, i da, na svu sreću, još uvek nismo sve izumeli.
A šta biste poručili onima koji su vas već upoznali na našem festivalu? Šta novo donosite ovog puta?
Predstavićemo vam sprave koje mogu da imaju više od samo jednog života! To su stare sprave za vežbanje koje, kad odsluže svoje u teretanama, postaju sprave za igranje na našim radionicama. Učinilo nam se da one mogu da imaju još mnogo namena koje samo treba da otkrijemo.
Da li ćete nam možda pokazati kako možemo naše stare kućne sprave za vežbanje ili trake za trčanje da pretvorimo u nešto novo?
Jedan od naših ciljeva upravo je to, da ljudima koji su zainteresovani za neverovatan svet reciklaže i ponovne upotrebe starih stvari otvorimo nove vidike!
Guixot de 8 kolektiv je do sada posetio više od 40 zemalja širom sveta. Da li se reakcija na ono što radite razlikuje od zemlje do zemlje?
Možda postoje razlike između velikih gradova i unutrašnjosti koje su uočljivije nego razlike od zemlje do zemlje. Te razlike se ogledaju, pre svega, u odnosu koji imamo s publikom. Divno je gledati kako se razlikuju naše kulture. Nikad nismo naišli na neki problem, bilo da je u pitanju metropola ili gradić u unutrašnjosti neke zemlje.
Koja zemlja je na vas ostavila najbolji utisak?
Tu postoje brojne stvari koje jednostavno ne mogu da se porede. Međutim, jedna zima u Australiji za nas je bila veoma posebna!
Već ste posetili našu zemlju, kakvi su vam utisci? Čemu se najviše radujete uoči ove posete?
Da, dva puta smo bili u Srbiji – prvi put u Novom Sadu, a potom i u Beogradu na Festivalu nauke. Time smo želeli da razbijemo onaj mit da drugi put nikad nije toliko dobar kao prvi. Nadamo se da će ova poseta biti najbolja do sada!
Šta vam je ostalo u sećanju s prethodnog učešća na Festivalu nauke?
Dobro pamtimo kontrast između tako savršenog i uglačanog zdanja Narodne banke Srbije i našeg igrališta sa starim gvožđem. I pamtimo sve one ljude koji su se igrali s nama! Bili smo impresionirani odličnom reakcijom posetilaca, ali i uspehom koji je nauka postigla kad je zauzela javni prostor. Nauka ima prijateljski nastrojeno lice igre, ona nije sačinjena smo od brojki i formula.
Šta svako od nas može da uradi kako bi unapredio Zemlju budućnosti?
Mislim da je podignut nivo svesti kad je u pitanju problem klimatskih promena. Sad se vodi računa o pređenoj kilometraži, sve se reciklira (mada to baš nije tačno)… Ove stvari su važne za građane, iako ih ponekad kompanije zloupotrebljavaju u marketinške svrhe. Mislim da nema potrebe da zahtevamo rigoroznije rešavanje problema, potrebno je samo da se čovečanstvo malo „vrati unazad“ i izbegle bi se mnoge katastrofe. Mnogo je toga što na svakodnevnom nivou možemo da učinimo. To jesu male, individualne stvari, ali kad se umnože, mogu da učine mnogo za našu životnu sredinu!

Preuzeto sa citymagazine.rs

On je Srbiju zavoleo tokom studentske razmene pre deset godina, a sada sa sobom dovodi neobičnog saputnika. Robot sa kojim dolazi poslužiće da posetioci festivala bolje razumeju na koji to način roboti mogu da nas razumeju.
„Moj posao je da kreiram matematičke modele i kompjuterske programe koji pomažu robotima da razumeju ono što su čuli sopstvenim ušima, odnosno mikrofonima“, tvrdi Antoan zbog čega će na Festivalu nauke, između ostalog, svog robota staviti pred prilično zahtevan izazov – primanje porudžbine u restoranu od bučne ekipe gladnih gostiju.

Najveći naučni festival u Jugoistočnoj Evropi ove godine održava se pod sloganom "Zemlja budućnosti" sa ciljem da preispita budućnost naše planete, ali i ponudi naučna, ekološka i održiva rešenja za generacije pred nama. I sve to, kao i prethodnih godina, uz mnogo zanimljivih eksperimenata, uzbudljivih izazova i najnovijih naučnih trendova koje u Beograd ove jeseni donose naučnici iz celog sveta. 
"Razmišljajući o tome kako da sačuvamo našu planetu u što boljem stanju, unapredimo je koliko možemo I ispravimo greške koje smo kao čovečanstvo napravili u prethodnih nekoliko decenija, na ovogodišnjem Festivalu nauke odlučili smo se da svim posetiocima predstavimo Zemlju budućnosti", objašnjava koordinatorka Festivala Marija Pavlović. 
"Kroz interaktivne postavke, naučne šou programe i radionice prilagođene posetiocima svih uzrasta želimo da istaknemo ulogu pojedinca, ali i zajednice, u ovoj priči, posebno naglašavajući ulogu koju nauka zauzima u svemu tome. Jer, upravo je nauka ta koja na najbolji način može da se izbori sa svim problemima današnjice i čvrsto verujemo da uz malu pomoć naučnika i njihovih važnih inovacija ovaj svet zaista može da ima lepu budućnost za sve nas".

Ovogodišnji Festival nauke održaće se u halama 3, 3A i 5 Beogradaskog sajma. Tako će se Zemlja budućnosti prostirati na 6.500 kvadrata i okupiće više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije. To znači da će svakog posetioca koji se spremi na putovanje u Zemlju budućnosti dočekati više od 600 naučnika i naučnih demonstratora spremnih da svojim znanjem i umećem naprave što lepše, zelenije i bezbednije mesto za život. 
"Program je bogat i raznolik, tako da će naši posetioci ove godine imati priliku da vide najnovije tehnologije, saznaće kakvim ćemo brodovima ploviti u budućnosti, naučiće nešto više o energiji i otkriti kako uz malo truda mogu da sačuvaju vitalne elemente prirode kao što su voda, biljni i životinjski svet. Kretaćemo se koracima šumskih životinja, provoditi vreme u divljini, posetićemo svemirske stanice i stići čak do međuzvezdanih prostora“, navodi glavni programski koordinator Festivala nauke Nenad Zarić. 
"Radićemo sa posetiocima na njihovim veštinama, bilo da su u pitanju izazovi u veslanju ili psihološka poigravanja, ispitaćemo zagonetne vulkane unutar nas samih i otkriti kako je moguće spasiti život u nekoliko poteza. Da bismo razumeli budućnost, potrebno nam je da poznajemo prošlost, pa ćemo na festivalu postaviti i nekoliko vremeplova koji će nas voditi nazad u različite epohe, sve do mezozoika". 
I ovom prilikom festival će posediocima predstaviti bogat međunarodni program. Sa svojim neverovatnim igralištem na kojem, uz malu pomoć reciklaže, novi život dobijaju stare i zaboravljene sprave za vežbanje, iz Španije stiže kolektiv Gišot de Vuit (hala 3a). 
Prvi put na Festival nauke dolazi češki naučni kolektiv Fascinantni fizički teatar UDiF koji će na Naučno-fantastičnoj bini (hala 5) kroz seriju eksperimenata pokazati kako spoj sasvim običnih kućnih predmeta i fizike može da dovede do eksperimenata koji ostavljaju mališane i njihove roditelje bez reči. 
O tome kako roboti mogu da nas čuju i da li nas i koliko razumeju govoriće francuski naučnici iz Nacionalnog istraživačkog centra Inria, dok će nas francuska grupa umetnika Inercija nizom akrobatskih tački pomeriti granice mogućeg i preispitati osnovne zakone fizike. Miljenici festivala, predstavnici Naučnog centra AHHAA iz Estonije ovoga puta u Beograd dolaze sa novim naučnim šou programom u kojem dokazuju i prikazuju najučudesnija svojstva vode.

Iz SAD na festival ponovo dolazi poznati američki neuronačnik i TED zvezda Greg Gejdž koji će svim posetiocima pokazati kako početni koraci svakog neuronaučnika mogu da se izvode i u sopstvenom dvorištu, uz pomoć sasvim jednostavnih eksperimenata i više nego pristupačne opreme. 
Nakon što je prošle godine poljski tandem Heveliuze Nauki kroz nauku pokazao šta je sve potrebno da poseduje i zna jedan tajni agent, ovog puta spremni su da 007 agenta pošalju u svemir i ispitaju njegove sposobnosti van naše planete! 
Tim naučnika sa Univerziteta u Beču, predvođeni umetnikom Bogomirom Doringerom, na posebno osmišljenoj radionici upoznaće sve posetioce sa fizičkom prirodom ferofluida, razotkrivajući pritom i brojne tajne magnetizma. Domaće boje na Naučno-fantastičnoj bini braniće genijalni Milan Popović čiji će šou biti eksplozivniji nego ikada, dok će studenti Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kroz naučnu predstavu prikazati kako to hemija može da bude zabavna, ali i opasna za one koji se sa njom neodgovorno poigraju. 
Na prošlogodišnjem Festivalu nauke više od 30.000 hiljada zadovoljnih posetilaca upoznalo se jedan na jedan sa brojnim naučnim izazovima i svetom nauke, čime je festival potvrdio svoju poziciju najvećeg događaja koji se bavi promocijom nauke i obrazovanja u jugoistočnoj Evropi. 
Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“. 
Deseti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts. Podrška festivalu su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke. Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam. Sponzori dvanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix.

Plastične kese su svuda oko nas a najviše zagađuju okeane i mora i ugrožavaju njihov ekosistem. Hajde da zajedno probamo da utičemo barem malo na poboljšanje ove kritične situacije.

Plastične kese se proizvode duže od 50 godina i svi mi ih koristimo svakodnevno. A da li ste znali da plastičnoj kesi treba oko 500 godina da se raspadne u prirodi?! To znači da će kesa koju ste danas kupili u radnji i na kraju bacili u smeće da se razgradi tek sredinom trećeg milenijuma. Zbog toga su plastične kese veoma opasne po životnu sredinu. Ono što možemo da uradimo jeste da poslušamo savete ekologa i da iskoristimo svaki mogući način da plastičnoj kesi produžimo upotrebu i na taj način smanjimo njihov uticaj na okolinu i prirodne resurse. Da recikliramo plastične kese i da se zajedničkim snagama borimo za našu planetu, za naš dom, za Zemlju budućnosti.

DA SMEĆE NE BUDE VEĆE

Zaštitimo životnu sredinu tako što nećemo bacati plastične kese, nego od njih napraviti prava umetnička dela! Ideja ima na pretek: torbe, nakit, ukrasi za kuću i novogodišnju jelku, šeširi, papuče, odeća ili jednostavno pustite mašti na volju i osmislite nešto potpuno inovativno i fantastično.

Verujemo da vi to možete! Na ovom linku možete pogledati neke od ideja za pravljenje raznih predmeta od plastičnih kesa: http://tiny.cc/dasmecenebudevece 

PROPOZICIJE KONKURSA

• Ovaj konkursni zadatak je zamišljen kao zajednička aktivnost i preporučujemo nastavnicima i učiteljima da mu pristupe kao odeljenskom radu.
• S obzirom da nismo u mogućnosti da fizički arhiviramo i čuvamo Vaše radove, molimo Vas da šaljete ISKLJUČIVO FOTOGRAFIJE ZAVRŠENIH RADOVA. Dimenzije fotografija možete birati sami.
• Fotografije radova sa naznakom „za Konkurs“ možete poslati najkasnije do 5. novembra 2018. godine na adresu: Festival nauke, Hadži Prodanova 16/3, 11000 Beograd ili elektronskim putem na e-mail konkurs@festivalnauke.org.
• Uz fotografiju moraju se navesti sledeći podaci: naziv i adresa škole, odeljenje, ime, prezime i kontakt telefon nastavnika ili profesora i e-mail adresa (ako je predmet konkursa bio deo aktivnosti na času).

Na konkursu mogu učestvovati deca od I do VIII razreda osnovnih škola.

Fotografije odabranih radova biće izložene na 12. Festivalu nauke dok će nagrađeni radovi biti predstavljeni u sklopu posebne izložbe tokom trajanja Festivala, od 29.11. do 02.12. 2018. godine.

Selekciju najboljih radova vršiće stručni žiri i odrediti dobitnike 4 kategorije nagrada:

• za dobitnika uzrasta prvog i drugog razreda osnovnih škola
• za dobitnika uzrasta trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola
• za dobitnika uzrasta petog i šestog razreda osnovnih škola
• za dobitnika uzrasta sedmog i osmog razreda osnovnih škola

Najbolje radove očekuju vredne nagrade koje ćemo dodeliti u saradnji sa dugogodišnjim prijateljem Festivala, izdavačkom kućom “KLETT”.

*Prijavljivanjem učesnici konkursa daju saglasnost na promociju radova bez nadoknade.

* Festival nauke nije u obavezi da vrati pristigle radove autorima.

DOBRODOŠLI U ZEMLJU BUDUĆNOSTI

Na Festivalu nauke mogu učestvovati institucije, udruženja i pojedinci iz Srbije i iz inostranstva.

Festival nauke je nastao 2007. godine iz želje da ukažemo na nauku kao neodvojivi deo života i da pružimo inspirativan, nov i svež pogled na različite naučne oblasti. Obavezan deo naše misije tokom svih ovih godina, predstavlja približavanje nauke širokom auditorijumu i izazivanje interesovanja ne samo za bavljenje naukom, već i za njenim razumevanjem i primenom u svakodnevici. Festival nauke skreće pažnju na važnost nauke i naučnog načina razmišljanja ali i povezuje i otvara komunikaciju između naučne zajednice, medija i društva.

Od svog nastanka Festival nauke je stekao veliku popularnost u čitavom regionu zahvaljujući inovativnom pristupu i prisustvu velikog broja interaktivnih programa, koji se na njemu predstavljaju za publiku različitog uzrasta i interesovanja. Na prošlogodišnjem festivalu je učestvovalo 58 institucija sa više od 600 naučnih komunikatora iz zemlje i inostranstva, koji su zanimljivo i interaktivno obradili veliki broj naučnih tema.

UČEŠĆE INSTITUCIJA NA FESTIVALU NAUKE

Predstavljanje institucija na Festivalu nauke ima za cilj upoznavanje šire javnosti sa radom Vaše institucije, kao i sa savremenim tokovima i dostignućima iz naučne oblasti kojom se bavite. Prezentacijom institucije na Festivalu nauke dobijate zasluženu medijsku pažnju i mnogobrojnu publiku koju možete da upoznate sa vašim aktivnostima, istraživanjima i rezultatima, kao i prednostima rada u vašoj instituciji. Na ovaj način, Vaša institucija učestvuje u promociji i popularizaciji nauke u Srbiji i dodatno inspiriše i motiviše mlade ljude za započinjanje naučne karijere.

CILJNA GRUPA FESTIVALA NAUKE

Prošlogodišnji Festival nauke posetilo je 32.000 ljudi od kojih su dve trećine činili učenici uzrasta od 10 do 18 godina, iz više od 150 osnovnih i srednjih škola sa teritorije Srbije, ali i iz regiona. Ostatak posetilaca su činile porodice sa decom i zainteresovana ne-naučna javnost.
Iz ovog razloga Festival nauke je podeljen na tri školska dana i jedan dan za širu publiku.

PROGRAM FESTIVALA NAUKE

Program Festivala nauke je podeljen na nekoliko programskih celina:

• INTERAKTIVNE POSTAVKE određene naučne oblasti, za posetioce uzrasta 10+
• EKSPERTINEJDŽERI ZONA celina za talentovane osnovce i srednjoškolce, za uzrast 10+
• NAUČNO–FANTASTIČNA BINA programi koji se izvode na sceni, za uzrast od 7+
• RADIONICE ZA NAJMLAĐE za posetioce uzrasta 5+
• IZLOŽBE za sve posetioce

Shodno programskim celinama, Vaše učešće na Festivalu nauke može biti u nekoj od formi:

• ZANIMLJIVO INTERAKTIVNO OBRAĐENA PREZENTACIJA određene naučne oblasti i u trajanju od 4 dana, na površini od 30 do 70 m2, u zavisnosti od potrebe.
• POSTAVKA U VIDU IZLOŽBE o naučniku, naučnom eksperimentu i/ili naučnim zanimljivostima.
• RADIONICA ZA DECU. Radionica u trajanju od 4 festivalska dana, namenjena posetiocima najmlađeg uzrasta, od 5 do 10 godina.

• NAUČNI ŠOU PROGRAM: naučna prezentacija koja se može izvoditi na bini jednom ili više puta tokom trajanja Festivala. Može se odnositi na niz zanimljivih eksperimenata, na naučno popularni film, na debatu ili sl. Trajanje je do 45 minuta, potrebno je poslati snimak da bi imali uvid u prijavljeni program za binu.

Više o dosadašnjim programima možete videti u našoj arhivi:

Program
Fotografije
Video

KONKURS ZA PRIJAVU PROGRAMA

Da biste se prijavili za učešće na predstojećem Festivalu nauke, potrebno je da popunite formular u prilogu, koji je osmišljen kako bi vama i nama olakšao način prezentacije određene naučne oblasti, kao i samu organizaciju.

Konkurs za prijavu programa je otvoren do 25. avgusta 2018. godine.
Prijave možete slati na adresu: kontakt@festivalnauke.org

Ukoliko imate nekih pitanja i sugestija, možete ih slati na istu adresu.

Festival nauke će kontaktirati sve predlagače postavki ali zadržava pravo da na usmeni intervju pozove samo uži krug inovativnih, edukativnih, atraktivnih i dobro osmišljenih predloga.
Nakon toga de se svaki predlog uobličiti u odnosu na opšti koncept, ostale sadržaje i prostor u kome de postavka biti predstavljena. Ukoliko su obe strane zadovoljne finalnim dogovorom sadržaj će biti predstavljen na 12. Festivalu nauke.

Vi i vaša institucija dete biti obavešteni o učešću najkasnije do 1. oktobra 2018. godine.

U nadi da demo ostvariti uspešnu saradnju na predstojećem Festivalu nauke,

U ime Festivala nauke,
Ana Petrovć
Osnivač/ Direktor FN

Čestitamo pobednicima koji su se ovim plasirali u finale svetskog takmičenja naučnih fotografija. Više informacija možete pronaći OVDE.

Morfologija lobanja je do te mere izmenjena da je teško poverovati da su zaista u pitanju ljudska bića, a poređenje sa vanzemaljcima iz naučnofantastičnih filmova se sama po sebi nameće. Ipak, nije reč ni o kakvim posetiocima sa drugih planeta, već o običaju koji je postojao kod starih Egipćana, Maja u Južnoj Americi, germanskih plemana u Evropi, Ni-Vanuat u Australiji, a pojedina Afrička plemena su ovakve deformacije praktikovala sve do sredine XX veka.

Na našim prostorima ovaj običaj se prvi put javlja za vreme Velike  seobe naroda, sa dolaskom Huna i Germana. Ipak, nisu svi pripadnici ovih naroda imali čudnovate lobanje. Pre bi se moglo reći da je ovakav neobičan izgled bio rezerisan samo za odbrane pripadnike jednog plemena. Stoga su nalazi ovakvih lobanja veoma retiki, a lokalitet Viminacijum, sa čak 33 veštački deformisane lobanje, se može pohvaliti sa najvećom zbirkom u Evropi.

Ko su bili ovi ljudi? Zašto i kako su menjali oblik glave? Da li je u pitanju bio statusni simbol? Ili stvar estetike? Da li su verovali da im ovakle glave daju neke super-moći? Na vama je da otkrijete!

1) Najbrža ptica na svetu je Sivi soko (Falco peregrinus) koja pri obrušavanju na plen dostiže brzinu i do 350km/h

2) Najbrži broj zamaha krila u sekundi dostiže kolibri (Calliphlox amethystina) sa 90 zamaha u sekundi.

3) Najveću visinu pri letenju dostigao je Rupelijev sup (Gyps rueppellii)kada sena visini od 11274m sudario sa avionom.

4) Najbrža ptica letačica na zemlji je Velika ptica trkačica(Geococcyx californianus) sa dostignutom brzinom od 42km/h.

5) Najduži put na migraciji ima Arktička čigra (Sterna paradisea) sa pređenih 18056km u jednom pravcu sajednog pola na drugi.

6) U toku 80 dana pri putovanjuSmeđialbatros (Phoebetria fusca) može da pređedo30 600 km oko sveta.

7) Jedna od najinteresantnijih dugih putovanja bez odmora je zabeležena kod Crvenogrlog kolibrija (Archlochus colubris) koja iznosi preko 1000km leta preko Meksičkog zaliva bez odmora.

8) Obična čiopa (Apus apus) je jedna od pticakoja najviše vremena provede u letu. Mlade ptice tek posle tri godineneprekidnog  letenjaprvi put dotaknu tlo.

9) Ptica sa najvećim rasponom krila jeAlbatros lutalica (Diomedea exulans) i iznosi 3,63m, a medju kopnenim pticama najveći raspon krila ima Andski kondor ( Vultur gryphus) koji iznosi 3,2m, dok najmanja ptica letačica je kolibri zujalica (Mellisuga helenae) veličine 5,7cm,a težine 1,6g.

10) Najteža ptica letačicaje Velika droplja (Otis tarda) sa težinom do 21kg.

1. Da li ste znali da ne-verbalna komunikacija (facijalne ekspresije i pokreti tela) doprinose 55% komunikaciji, dokton glasa doprinosi 37% i ono što kažemo samo 7%?

2. Da li ste znali da facijalne ekspresije su najmoćniji vid komunikacije između ljudi? Ljudi pokazuju emocije, signaliziraju namere i interesovanje pomoću različitih izraza lica.

3. Da li ste znali da su naučnici pokazali da facijalne ekspresije sreće, tuge, ljutnje, iznenađenja, straha i gađenja se isto pokazuju u različitim kulturama?

4. Da li ste znali da ljudi mogu da naprave više od 10,000 različitih facijalnih ekspresija aktivacijom 32 postojeća facijalna mišića na licu?

5. Da li ste znali da kompjuteri mogu da čitaju naše facijalne ekspresije i prepoznaju kako se osećamo?   

6. Da li ste znali da matematika i statistika kad se iskombinuju sa programiranjem mogu da naprave ‘vestačku inteligenciju’?

7. Da li ste znali da ta ‘veštačka inteligencija’ može da omogući robotu da zna kako se osećamo i da imitira naše ekspresijeemocija?

8. Da li ste znali da kompjuter može da prepozna kolika je jačina našeg osmeha? Koliko se jako mrštimo?

9. Da li ste znali da roboti koji mogu da prepoznaju emocije se koriste da pomognu deci sa autizmom?

10. Da li ste znali da su ‘veštačka inteligencija’ i ‘mašinsko učenje’ najtraženije i najpopularnije oblasti nauke i industrije u 21.veku? 

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Srecko-robot-koji-cita-emocije

1. Život je reka. Како da život postane besmrtan? Pretočićemo život u “reku”snimaka koja tečetj. u film.Како napraviti amaterski film? Dođite da vam pokažemo!

2. Fotografije, snimci... svetli, tamni...mutni,jasni... Како biti kadar da napraviš dobar kadar?  Samo je jedna od zanimljivosti koje ćemo vam prikazati...

3. Montaža. Montira se nameštaj, elektro mreže... Mi montiramo filmove. Od više snimaka stvaramo film iz ugla dečaka idevojčica petog razreda...Kroz film prikazujemo stvarnost. Nekada montiramo film o stvarnosti kakvu bi želeli da imamo...

4. Film nekada i sada...Kako su izgledale kamere nekada, a kako sada? Kako se montirao film nekad, a kako sad? Sve ovo možete videti na našem štandu na Festivalu nauke.

5. Braća Limijer, Dizni, Hičkok...Čuvene „filmadžije“iz prošlosti. Mi smo spremni da pokušamo da se upišemo u knjigu čuvenih režisera, montažera, snimatelja... Budite i vi deo nove istorije. Prođimo zajedno kroz stvaranje filma. Nikad se ne zna, možda baš neko od vas postane Kusturica.

6. Praveći filmove, igramo se i stalno učimo nešto novo. Proširujemo znanja iz raznih oblasti. Kroz igru podstičemomaštu i kreativnost. Uključujemo i drugare u proces stvaranja. Koristimo računarske programe, pa smo sve veštiji u raduna računaru pomoću kog istražujemo različite oblasti školskog gradiva. Postižemo da lakše i zabavnije učimo.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Tamo-gde-nastaje-filmska-magija

1. Da li ste znali da je reč circus latinska reč za okruglu arenu.

2. Na štulama je najteže stajati u mestu, i upravo zato štulaši uvek imaju sitne korake.

3. Pored loptica, čunjeva i šešira žongleri manipulišu i noževima, a u poslednje vreme na internetu  su  popularni  snimci  u  kojima  se  žonglira  uključenim  motornim testerama.

4. “Svila” naziv za akrobatsku tkaninu po kojoj se pleše, i da ta tkanina nije od svile.

5. Akro balans je postao jako popularan nakon što je grupa jogina počela njime da se bavi i da ga razvija u svom pravcu koji je sad poznat kao akro joga.

6. Postoji mit da pronalazač monocikla nikad nije naučio da ga vozi.

7. Česta je pojava u cirkusu da fizički teški elementi dobiju manje aplauza nego lakši.

8. Pored glumaca i tenisera i cirkuske akrobate umeju da budu jako sujeverne. Tako npr neki izvođači ulaze na scenu uvek na desnu nogu, nikad ne zvižde iza scene i ne jedu kikiriki i kokice.

9. Novi  svetski  rekord  hodanja po žici postignut preko kanjona koji je dugačak 1800 metara.

10. Cirkusfera naziv je organizacije koja već 10 godina radi na razvijanju savremenog cirkusa u Srbiji i regionu.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Cirkuski-eksperimenti

Zašto Bogdan Bogdanović i Miloš Teodosić pogađaju uvek kada je najpotrebnije? Da li ste ikada razmišljali kako to rade mišići?

1. Da li ste znali da izvođenjem vežbi jačine samo jednom rukom povećavate i jačinu druge ruke čak i do 70% ukupne jačine ruke kojom ste vežbali, jer odgovori CNS na izazvani stres su bilateralne prirode?

2. Da li ste znali da silu u mišićima možete povećati i bez fizičkog vežbanja, potrebno je samo da zamišljate da vežbate (trening vizualizacije). Problem je u tome što morate pre toga imati iskustvo tehničkog izvođenja i napora samih vežbi?

3. Da li ste znali da prirodni oblici kretanja koje koristimo još u najranije dobi, kao što su: puzanje, skakanja po krevetu, okretanja oko svoje ose, hodanje bez obuće i sl., utiču na kognitivni razvoj deteta.

4. Na jednom fudbalskom meču lopta je u igri približno 65 minuta. Od tog vremena, lopta se u posedu svakog pojedinca nalazi u proseku između 55.5 i 74.2 sekundi. To znači da igrač provede u kretanju bez lopte (hodanje, trčanje, okreti, zaustavljanje, skokovi) približno 98% od ukupnog vremena tokom koga je lopta u igri.

5. Da li ste znali da je sposobnost memorije bolja ukoliko učimo neposredno nakon fizičkog vežbanja. Preporučuje se da takvo vežbanje (vožnja bicikla, trčanje i sl.) bude umerenog do submaksimalnog intenziteta u trajanju do 30 minuta.

6. Prosečna zapremina srca odraslog muškarca iznosi oko 760 mililitara, a žene 680 mililitara. Kod sportista, u disciplinama izdržljivosti, zapremina srca može biti čak i 1700 mililitara.

7. Puls  srca  kod  zdravog  odraslogčoveka iznosi 60 do 80 otkucaja u minuti. Kod sportista, međutim, u stanju mirovanja, puls se kreće od 40 do 45 otkucaja u minuti. PulsKenijca Samsona Kimobve, svojevremeno svetskog prvaka na deset hiljada metara, u stanju mirovanja iznosio je svega 29 otkucaja u minuti.

8. Istraživanja  su  pokazala  da  teniseri  srednjoškolci  pokazuju  značajno  lošije  rezultate  na testovima matematike. Pretpostavlja se da je to zbog nelogičnosti bodovnog sistema njihovog sporta 15-30-40.

9. Da  li  ste  znali  da  sportisti  koji  se  bavenordijskim  skijanjem  najefikasnije  koriste  kiseonik  za proizvodnju energije? Kod ovih sportista su registrovane najviše vrednosti potrošnje kiseonika od 95 ml/kg/min, u odnosu na prosečnog čoveka koji se ne kreće, a koje iznose 45 ml/kg/min.

10. Da  li  ste  znali da se danas zdravim trudnicama, bez medicinskih ili akušerskih komplikacija, preporučuje kontinuirano aerobno fizičko vežbanje, lakim do umerenim intenzitetom i to najmanje 3 puta nedeljno i najmanje 30 min dnevno.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Citius-altius-fortius!-Brze-vise-jace

1. Pojas za vezivanje je počeo da se upotrebljava početkom 19. veka i to prvou avionima zbog pilota da ne bi ispali prilikom obrnutog leta.

2. Upotreba sigurnosnih pojaseva smanjuje rizik od povreda i smrtnih slučajeva u motornim vozilima prilikom saobraćajnih nesreća.

3. Studiju opservacije upotrebe pojasa na zadnjem sedištu, koje je sprovelo Strukovno udruženje policije Dr Rudolf Arčibald Rajs, utvrđeno je da putnici u preko85% nisu vezani dok su deca u skoro 65% bila ispravno vezana ili u sigurnosnim sedištima.

4. Prilikom saobraćajne nesreće ukoliko su putnici na zadnjem sedištu vezani i deca u sigurnosnim sedištima rizik od smrtnog ishoda se smanjuje za 60%.

5. Da li znate da udar motornog vozila pri brzini od 60 km na čas je isti kao pad sa petog sprata zgrade, dok čeoni udar motornog vozila pri brzini od 100km na čas jednak je padu sa četrnaestog sprata.

6. Statistika pokazuje da se u gradskoj sredini više koristi sigurnosni pojas i auto sedište nego u seoskim sredinama gde je upotreba sigurnosnog pojasa do 15%. A razlog nije bezbednost nego uticaj novčane kazne saobraćajne policije.

7. Više od 2/3 kažnjenih za ne korišćenje sigurnosnog pojasa u motornim vozilima su muškarci (svetska statistika).

8. Vozači starijih automobila ređe koriste sigurnosni pojas u odnosu na vozače u vozilima mlađimod 5 godina.

9. Više od 59% poginulih u dobi od 13-18godina i 19-44 godine koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama nisu bili uredno vezanisigurnosnim pojasom.

10. Mladi vozači od 18. do 24. godine su najrizičnija grupa vozača i samim tim i imaju najveći broj povreda u saobraćajnim nesrećama.

11. Svaka saobraćajna nesreća u kojoj ima povređenih ili poginulih zahteva izlazak: 1. Saobraćajne policije 2. Hitne pomoći 3. Vatrogasno spasilačkih ekipa i dr.

12. Bitno je da svaki vozač prilikom ulaska u vozilo shvati da on za svoje postupke odgovara, da ne pokreće motorno voziloako nije psiho-fizički sposoban (odmoran, naspavan,zdrav),pod uticajem alkohola, droga... On odgovara za svoje postupke i samim tim mora da se ponaša u skladu sa tim. Da brine o putnicima u vozilu i dešavanjima van vozila i tako bezbedno preveze i sebe i svoje saputnike.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Pojas-glavu-cuva

1. Da li ste znali da četinari imaju i muške i ženske šišarice?

2. Kod većine vrsta četinara muške šišarice, koje nose polen,  se nalaze na nižim granama, a ženske šišarice su na vrhui višim granama, da ne bi došlo do samooprašivanja.

3. Da li ste znali da neke vrste četinara nemaju "uobičajene" šišarice, već mogu imati lažne bobice (Tisa) ili bobičaste šišarice(Kleka)?

4. Da li ste znali da nisu svi četinari zimzeleni, već postoje vrste kojima zimi opadaju četine? (Ariš, Taxodium,..)

5. Da li ste znali da četinari rastu na svim nadmorskim visinama, od nivoa mora do alpskog pojasa vegetacije?

6. Cikasi, Ginko, četinari i Gnetumi su klase golosemenica.

7.  Da li ste znali da su listovi golosemenica veoma različiti:  sitni ljuspasti kod tuje; igličasti kod kleke, jele i bora; lepezasti kod ginka i perasto deljeni kod cikasa

8. Osim Pančićeve omorike, kod nas postoje još dve (sub)endemične vrste četinara, a to su:  Munika i Molika.

9. Da li ste znali da je seme Džinovske Sekvoje (čije stablo dostiže visinu i do 115m) sitnije od pirinča?

10. Da li ste znali da je najstarije (5 067 godina) drvo na svetu, upravo, četinar (bor, Pinus longaeva)?

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Cudesna-suma 

1. Pored otiska prsta i DNK, zubi su takođe potpuno individualni i mogu da služe za identifikaciju osobe.

2. Nekada se dešava da stalni zub iznikne pre ispadanja mlečnog, pa imamo dva reda zuba. Kao ajkula.

3. Da li ste znali da zubi počinju da se formiraju još pre rođenja?

4. Tokom nicanja, stalni zub izaziva “rastapanje” korena mlečnog zuba. Zato nam ispada samo krunica.

5. Jednom prekinut krvotok zuba ne može ponovo da se uspostavi.

6. Ukoliko je zdrava, pulpa tokom čitavog života učestvuje u obnavljanju dentina i cementa.

7. Da li ste znali da je gleđ najtvrđe tkivo u našem organizmu?

8. Jeste li znali da kompjuter može da napravi zub?

9. Ljudski zagrižaj je snažniji od zagrižaja šimpanze.

10. Jeste li znali da se pojedini materijali koje koriste stomatolozi takođe koriste u avio industriji?

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Avanture-jednog-zuba  

Finsiran je od strane Evropske komisije u okviru Life Long Learning programa. Prva radionica je održana u Beogradu i učestvovalo je 20 nastavnika izabranih na konkursu, na koji je stiglo više od 120 prijava.

U neobičnoj, obrnutoj situaciji, gde su đaci ocenjivali predavanja nastavnika, kao tri najbolje metodološke prakse izabrane su: Irina Damnjanović iz privatne škole „Kreativno pero“ iz Beograda, Vladan Al Mladenović iz Udruženja fizičara „Omega“ iz Niša i Željana Radojičić Lukić iz OŠ „Milan Rakic“ iz Mionice.

Oni će imati priliku da se takmiče sa najboljim evropskim projektima iz oblasti interaktivne nastave i tako dobiju šansu da upravo njihov pristup bude uveden u proces implementacije u školske programe na nivou Evrope.

Saznajte više

Utisci sa radionice

Šta živi na našim rukama?

U prvoj epizodi našeg promo serijala saznajte koliko mikroorganizama živi na predmetima koje svakodnevno dodirujemo.

Baterije na bakterije

U moru različitih ideja za stvaranje alternativnih izvora energije postoji i ova: iskoristiti mikroorganizme za pravljenje jednosmerne struje! Kako jednu ovakvu bateriju možete napraviti sami kod kuće saznajte u novoj epizodi.

Najjednostavniji mikroskop

Prostim trikom iskoristite zakrivljenost kapljice vode kao sočivo i tako pogledajte šta se sve u toj kapljici nalazi!

Vrući led

Pogledajte našu verziju eksperimenta koji je na youtube-u privukao pažnju preko 8 miliona ljudi.
VAŽNO: Ukoliko pokušavate sami da izvedete ovaj eksperiment, pre zaranjanja ruke u rastop obavezno proverite da li se on ohladio do sobne temperature kako biste izbegli mogućnost povređivanja!

Ferofluid

Navikli smo da na magnetom možemo da privučemo razne gvozdene predmete, ali sa malo truda možemo napraviti i tečnost koja ima feromagnetna svojstva.

U susret tradicionalnom Festivalu nauke koji se po 9. put održava u Beogradu početkom decembra meseca, kreativni tim Festivala raspisao je početkom školske godine veliki nagradni likovni konkurs za učenike osnovnih škola pod nazivom “Čuda pod lupom”. Školarci su i ove godine bili pozvani da se prepuste mašti i na kreativno-zabavan način nacrtaju naukom inspirisan rad u likovnoj tehnici po sopstvenom izboru.

Na ovogodišnji konkurs prispelo je preko 5.000 dečjih radova iz 220 škola širom Srbije. Inspirisani najrazličlitijim naukama, velikanima i naučnim dostignućima iz oblasti arheologije, biologije, fizike, hemije, geografije, astronomije i robotike, maštoviti dečji radovi  zadali su i ovoga puta stručnom žiriju Festivala težak zadatak odabira najboljih.

Preko pedeset izabranih radova naći će svoje mesto na izložbi u okviru Festivala nauke od 3. do 6.decembra na Beogradskom sajmu u hali 3A.

Stručni žiri proglasiće dobitnike devet nagrada u tri kategorije:

• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 6-8 godina (prvo, drugo i treće mesto)
• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 9-11 godina (prvo, drugo i treće mesto)
• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 12-14 godina (prvo, drugo i treće mesto)

Zahvaljujemo svim učesnicima na vremenu i trudu, profesorima i direktorima osnovnih škola i predškolskih ustanova na podršci uz poziv za druženje na 9. Festivalu nauke od 3. do 6. decembra na Beogradskom sajmu.

Dobitnici nagrada na Likovnom konkursu “Čuda pod lupom” 9. Međunarodnog Festivala nauke

U kategoriji uzrasta od 6-8 godina:

• 1. Marija Radisavljević
  OŠ „Radomir Lazić“, Azanja, II razred
• 2.  Adam Lošonc
  OŠ „Petefi Šandor“, Hajdukovo, II razred
• 3. Vojin Lazarević
  OŠ „Braća Baruh“, Beograd, II razred
• 3. Olja Gajić
  OŠ „Stojan Novaković“, Blace, II razred

U kategoriji uzrasta od 9-12 godina:

• 1. Jovan Milinić
  OŠ „Marija Bursać“, Zvezdara, V razred
• 2. Katarina Aćimović
  OŠ „Gornja Jablanica“, Medveđa, V razred
• 3. Una Radenković
  OŠ „Ljuba Nešić“, Zaječar, IV razred
• 3. Nikola Panić
  OŠ „Branko Radičević“, Odžaci,  III razred

U kategorijI uzrasta od 13-15 godina

• 1. Milica Popović
  OŠ „Jastrebački partizani“, Merošina, VIII razred
• 1. Milica Kekić
  OŠ „Dušan Radović“, Novi Sad, VIII razred
• 2. Nikolina Nećakov
  OŠ „Branko Radičević“, Čenga, VI razred
• 3. Filip Baloš
  OŠ „Đura Daničić“, Novi Sad, VIII razred 

Specijalne nagrade za grupni rad Festival nauke dodeljuje:

• OŠ „Vuk Karadžić“, Kikinda, I razred

Pobedničke radove možete naći ovde.

1. I kućni ljubimci imaju mlečne zube

2. Kućni ljubimci skoro nikad nemaju karies, iako jedu slatkiše.

3. Kućni ljubimci moraju da peru zube

4. Kućnim ljubimcima se skida kamenac i poliraju zubi posle toga

5. Kućnim ljubimci mogu da se plombiraju zubi 6. Kućni ljubimci nose proteze

7. Kućni ljubimci moraju da budu anestezirani (da spavaju) kada im se popravljaju zubi.

8. Kunićima zubi neprestano rastu tokom čitavog života

9. Većini glodara su prednji zubi narandžaste boje

10. Kunići nisu glodari, već dvozubci (Lagomorfi), jer imaju dva para sekutića u gornjoj vilici, postavljeni
jedni iza drugih

1. Kroz naš rehabilitacioni centar prošlo je preko 400 ptica među kojima se nalaze i strogo zaštićene vrste kao što su : beloglavi sup, stepski soko i orao krstaš.
2. Ptice grabljivice se hrane uglavnom glodarima. Vetruške u Beogradu pojedu oko 13 tona glodara i guštera svake godine. Jedna mala ušara tokom zime pojede oko 10 kg glodara.
3. Vetruške vide ultraljubičaste tragove urina koje glodari ostavljaju za sobom, pa tako lakše pronalaze plen.
4. Sivi soko je najbrža životinja na planeti! Dostiže brzinu pri obrušavanju od 350 km/h.
5. Gnezdo orla belorepana je impozantna građevina širine čak do 2,5 metra.
6. Kukuvija jedina sova koja može da lovi u apsolutnom mraku koristeći čulo sluha.
7. Jedna mlada vetruška, prstenovana na Vidikovcu, nađena je sledeće zime u Tunisu 1230 km udaljenom od Beograda.
8. Sove kukumavke su bile žrtvovane u ime boginje Atine, od koje potiče latinski naziv i predstavlja simbol mudrosti. U Rimskom period je bila zaštitni znak Minerve, boginje mudrosti. Pod uticajem hrišćanstva postaje simbol zloslutnosti.
9. Stari naziv za jastreba je kraguj. U srednjem veku vojskovođe su ga koristile u lovu.
10. Kobac je sveta ptica starih Slovena i Germana. U srednjem veku je bio lovna ptica biskupa i kardinala.

Uz to, specijalno za ovu priliku, Festival nauke u saradnji sa jednim od najpopularnijih YouTube naučnih kanala Minutephysics predstaviće seriju njihovih zanimljivih klipova sinhronizovanih na srpski jezik

http://issuu.com/festivalnauke/docs/marija_kiri_-_noc_istrazivaca_2015_

Zato smo za vas odabrali 21 najblistavijeg velikana nauke iz čijih su umova potekli najveći izumi, mehanizmi, zaključci i revolucionarne misli, bez kojih naš - veoma savremeni - život ne bi bio zamisliv.

Pogledajte ceo album na http://issuu.com/festivalnauke/docs/album_odlepi_na_nauku_issu

1. Sa kuhinjskim namirnicama možete naslagati 14 različitih slojeva tečnosti
2. Voda i mleko se ne mesaju.
3. Voda ima gustinu veću od bilo kod biljnog ulja.
4.  Arhimed  je već u 3. veku pre nove ere definisao gustinu.
5. U slobodnoj prodaji možete naći 21 biljno ulje, što znači i 21 sloj tečnosti!
6. Žene jedu gotovo duplo više čokolade od muškaraca a Asteci i Maje su koristili zrna kakaa kao novac.
7. Ne postoji nijedan oblik alergije na čokoladu!
8. Čak ni blizanci nemaju iste otiske prstiju a UV lampom najbolje možete videti otiske prsta.
9. Slatkiš koji se najviše krade u prodavnicama u SAD jeste upravo čokolada.
10. Najstariji trag o aplikaciji nauke za otkriće laži – danas poznate kao forenzika, u istoriji je iz vremena Arhimeda.

Hans Liperhej je nemačko-holandski optičar kome se pripisuje otkriće teleskopa 1608. godine. Legenda kaže da je na ideju došao posmatrajući decu koja su se igrala sa sočivima u njegovoj radnji. Ali, Galileo Galilej je bio prvi koji je teleskop uperio ka nebu i došao do spektakularnih astronomskih otkrića 1609. godine.

Najvažnija uloga teleskopa je da prikupi što više svetlosti i da ima što bolju rezoluciju, a za to je dovoljno samo napraviti teleskop sa što većim objektivom.

Više od pola veka najveći teleskop na svetu je bio Irski teleskop prečnika ogledala 1.8m, težak preko 40 tona i sagrađen sredinom 19. veka. Ali većinu vremena nije radio zbog kišnog vremena. Od tada skoro sve velike opservatorije su građene na vrhovima planina gde je nebo čisto  i jasno.

Zemljina atmosfera je najveći neprijatelj posmatranjima sa površine Zemlje jer kvari oštrinu lika i guta deo svetlosti. Najbolje je teleskope lansirati i postaviti van Zemljine atmosfere. Stoga je Hablov svemirski teleskop izvor podataka za preko 20% svih dosadašnjih naučnih radova iz astronomije.

Reč teleskop je nastala iz dve grčke reči koje znače "daleko" i "posmatrati i videti".

Prvi teleskopi su koristili sočivo za objektiv, ali se brzo pokazalo da su ogledala mnogo bolja. Danas svi veliki optički teleskopi koriste ogledala.

Teleskopska ogledala se moraju polirati sa preciznošću reda 10 nanometara što je oko 10 hiljada puta manje od širine ljudske dlake. Konstruktori ogledala na Hablovom teleskopu su i posle godinu dana kontinuiranog poliranja napravili ogledalo sa greškom gde je odstupanje bilo 2200 nanometara. To je dovelo do toga da su tri godine posle lansiranja, Hablovom svemirskom teleskopu postavljene "naočare" u vidu korektivnih sočiva.

Najudaljeniji galaksija viđena teleskopom sa Zemlje je udaljena preko 13 milijardi godina, samo 700 miliona godina posle Velikog praska.

Budući najveći optički teleskop na svetu je Evropski ekstremno veliki teleskop (E-ELT) čije primarno ogledalo će biti veliko kao pola fudbalskog terena, tačnije 39 metara.

Hablov svemirski teleskop je u stanju da vidi stenu prečnika 100m na Mesecu.

Optički teleskopi su u suštini džinovske kamere ali ne koriste film. Njihovi instrumenti skupljaju svetlost iz Univerzuma sa elektronskim detektorima (tzv. CCD kamerama) tako da su oni zapravo džinovske digitalne kamere.

Teleskopi su daltonisti! Snimljene slike svemira su crno-bele a konačan izgled fantastičnih slika u boji koje svi volimo, se u stvari dobija kombinacijom dva ili više crno-bela snimka napravljena kroz različite filtere, gde se tokom obrade snimaka dodaje boja koja odgovara korišćenim filterima.

Kineski zid se ne vidi golim okom sa Meseca! To je odgovor na pitanje koje su svi pitali Nila Armstronga po povratku sa Meseca 1969. godine. Ljudsko oko je osetljivije na kontraste, a boja zida se slabo razlikuje od okoline. Ipak su vam neophodni teleskopi da biste videli bilo koju ljudsku građevinu sa površine Meseca.

1. Reč cosmetic vodi poreklo od Grčke reči „kosmos“, što znači „sa ovog sveta“ ili „svetsko“.
2. Prva šminka datira još iz starog Egipta kada su žene iscrtavale oči i obrve crnom bojom. Ovaj trend je prenet u Afriku, Evropu i Aziju.
3. Tokom petnaestog veka bilo je u modi imati što bleđu kožu kao znak bogatstva i pripadanja višem staležu. U ovu svrhu žene su čupale trepavice i obrve, izbeljivale lice mešavinom sirćeta i sprašenog olova. Sirće je skidalo sloj po sloj kože, olovo davalo belu boju, pa je tako vremenom smrtni ishod bio neminovan. Ovaj metod izbeljivanja kože ostao je popularan narednih 300 godina. Sada se koristi cinkoksid ili titanium dioksid.
4. U Rimu je bilo popularno izbeljivanje zuba pastom koja je sadržala amonijak. Verovali ili ne ali ovaj amonijak je bio poreklom iz urina, a uvozili su ga čak iz Portugala.
5. Tokom 17 i 18 veka žene su koristili kapi za oči kako bi raširile zenice i nazgled imale krupne  atraktivne oči. Kapi su sadržale ekstrakt otrovne biljke Atropa belladonna, koji sadrži alkaloid atropin. Dugotrajnom upotrebom ovog ekstrakta dolazi do povećanja očnog pritiska, oštećenja vida i pojave slepila.
6. Volite šminku sa sedefastim sjajem? Ono što joj daje sjaj su perlescentne supstance. One vode poreklo iz riblje krljušti, i sastojci su koji daju sedefasti sjaj ne samo kozmetičkim proizvodima, već i bojama i glazurama.
7. Početkom dvadesetog veka Koko Šanel je krstareći na jahti dobila preplanuo taman ten. Ubrzo je boja njene kože izazvala revoluciju. Preplanula, tamna koža je svoju popularnost održala do današnjih dana. Sada već postoji niz različitih metoda za postizanje tamnijeg tena, sunčanje u solariju, mazanje kremovima za samopotamnjivanje, prskanje različitim sprejevima.
8. Max Factor (Maksymilian Faktorowicz) jedan od najpoznatijih brendova za proizvodnju šminke i vodi poreklo iz Poljske. Prvo je snabdevao Rusko tržište kremama i kozmetikom, a onda je odlučio da ode u Ameriku, gde je postao poznat kao proizvođač scenske šminke. Njegov čuveni kameni puder jedan je od najprodavanijih proizvoda i danas.
9. Lak za nokte vodi poreklo iz kine. Originalno su ga pravili od arapske gume, belog voska, i boja u prahu. Prvi tragovi pojave laka za nokte datiraju još iz 3000 pre nove ere.
10. Veoma popularni ruževi za povećanje usana kada ih nanesete na usne peckaju. Oni ustvari sadrže alkaloid kapsaicin izolovan iz ekstrakta ljute paprike. Kapsaicin ima izuzetno rubefacijentno dejstvo (podstiče mikrocirkulaciju), što vizuelno blago povećava volumen usana. U prekomernim dozama mogao bi izazvati i pojavu rana na  osetljivoj sluzokoži usana.

1. Steroskopija se zasniva na osobinama čula vida kod čoveka - percepciji dubine prostora - i veoma je složen proces koji počinje sa prikupljanem vizuelnih informacija dobijenih pomoću oba oka.
2. Najlakši i najefektivniji način da se u mozgu omogući percepcija dubine prostora je ta da se očima posmatrača obezbede dve različite slike, koje predstavljaju dve perspektive (dva različita ugla posmatranja) istog objekta.
3. Glavne prednosti koncepta jedna slika pored druge slike su te što se prvenstveno lako kreiraju, potrebna je mala ili uopšte nije potrebna dodatna obrada i pod određenim okolnostima (kada se par slika tako pripremi), nisu potrebni ni dodatni optički uređajaji za njihovo posmatranje.
4. Kao preteča današnjih 3D ekrana smatra se proizvod pod nazivom stereoskop, a rezultat je pronalaska (tačnije ideje) Sir Charles Wheatstone-a još davne 1838. godine: reč je o uređaju koji je koristio dva ogledala koja su postavljena pod uglovima od 45⁰ na takav način da kada se posmatra sa određene tačke, svako oko  vidi njemu namenjenu reflektovanu sliku koja se nalazi sa strane
5. Od mementa kada je urađena i prvi put prikazana stereogramska slika kraljice Viktorije na jednoj poznatoj izložbi, skoro preko noći je razvijena "3D industrija" i proizvedeno je preko 250.000 raznih stereoskopa, kao i veliki broj "stereo fotografija".
6. Mnoga bića, pa i čovek među njima, kao čulo vida poseduju dva organska “optička senzora” - oka, koja svojim sinhronim kretanjem percipiraju (opažaju) svetlost iz okoline, a u mozgu se dobijene informacije, sa svakog oka ponaosob, složenim procesom obrađuju i "stapaju" u jednu sliku t.j. jedinstven vizuelni doživljaj.
7. Binokularni vid predstavlja vrstu vida u kojoj se koriste oba oka – zajedno i  nudi nekoliko prednosti u odnosu na slučaj kada bi postojalo samo jedno oko: postoji "rezervno" oko ukoliko bi se jedno oštetilo, daje šire vidno polje nego što bi dalo samo jedno oko, poboljšava detektovanje bledih objekata u okruženju, zbog preklapanja vidnog polja levog i desnog oka daje mogućnost postojanja stereopsije tj. stereo (stereoskopskog) vida.
8. Otkrićem jedne naučnice iz Mađarske, sposobnost vizuelnog opažanja dubine prostora se ne dobija rođenjem, već se ona razvija učenjem nakon rođenja putem moždanih aktivnosti, na taj način što novorođene bebe kontinuiranim posmatranjem prostora postepeno nauče i opažanje prostorne dubine.
9. Konverzija 2D video materijala u 3D video materijal (2D-3D video konverzija takođe je poznata i kao 2D-3D stereo konverzija ili samo stereo konverzija) je proces transformisanja 2D "ravne" slike u 3D formu, što podrazumeva stvaranje slika za levo i desno oko iz jedne 2D slike. Konverzija 2D u 3D je digitalni proces, ostvaruje se pomoću računara i adekvatnog softvera, a svoju veliku primenu pronalazi u filmskoj industriji i na televiziji.
10. "Anagliph" metoda predstavlja najstariji i trenutno najmasovniji način posmatranja 3D materijala: princip je da se slike namenjene levom i desnom oku filtriraju tako da se dobijaju dve slike, gde je jedna u jednom tonalitetu (na primer, crvenom), a druga u dugom (na primer, tirkiznom). Na kraju se te slike kombinuju (stapaju) u jednu.

da li znate:

• Pitagora je prvi upotrebio reč „filozof”, koja u bukvalnom prevodu znači „ljubitelj znanja”.
• Pitagora je osnovao sektu koja je po svojim karakteristikama preteča škole.
• Matematičari su bili povlašćeni deo pitagorejaca koji su imali dozvolu da pristupe „znanju”-mathẻmata.
• Pitagorejci su izmislili zvečke, kako bi odagnali decu od lomljenja stvari veće vrednosti.
• Pitagorejci su govorili: „šta je najmudrije? Broj. A šta je najlepše? Harmonija”. Celokupna stvarnost se može predstaviti matematičkim odnosima, a izrazi harmonije su: zdravlje, vrlina, prijateljstvo, umetnost i muzika. I danas su ovo vodilje predškolskog vaspitanja.
• Matematičko znanje nije isto što i matematematičke sposobnosti: deca predškolskog uzrasta mogu da nauče da broje(znanje; intuitivno mišljenje), ali ne shvataju da se broj predmeta ne menja ako se promeni raspored tih predmeta(matematička sposobnost; logičko mišljenje).
• Kognitivan razvoj dece predškolskog uzrasta je rezultat neposrednog iskustva koje dete ima sa svojom sredinom – marija montesori je okarakterisala dete ovod uzrasta kao „upijajući um”.
• Učenje ne može da se odvija bez aktivnog učenja onog koji uči- ideja montesori pedagogije je „pomozi mi da to uradim sam”!
• Da bi dete upoznalo stvari, ono mora da ih transformiše i ispituje.
• Igra je vodeća aktivnost predškolskog uzrasta; dete počinje da uči igrajući se, kroz igru se formira aktivna mašta, u igri dolazi do psihičkih promena dečje ličnosti.

1. Najmanje drvo na svetu patuljasta vrba, veličine palca?
2. Drvo smreke najbrže provodi zvuk, čak 5630 m/s, a najbrži Ferari ide brzinom samo 97 m/s?
3. Svaki element violine se pravi od različite vrste drveta, da bi se proizveo kvalitetniji zvuk?
4. Loptica za badminton pravi od plute i guščijih pera?
5. Drvo Sekvoja dobilo ime po indijanskom poglavici iz plemena Čiroki?
6. Zvuk tri puta brže putuje kroz vodu nego kroz vazduh?
7. Detlić mođe kucnuti u drvo 20 puta u jednoj sekundi?
8. Jedno drvo prosečne visine proizvede gotovo 90.000 listova papira?
9. Najduža klupa na svetu u Švajcarskoj, duga 1.013 m?
10. Da li ste znali da je Romeo živ, ostavio bi Juliji poruku na ovoj klupi?

1. Zubni nizovi imaju karakteristične detalje koji su kao otisak prsta specifični za svaku osobu.
2. Gleđ koja prekriva krunicu zuba je najtvrđe tkivo u čovečijem organizmu.
3. Ponekad se bebe rode sa zubima, oni su mali, kupasti i slabo vezani za okolno tkivo  pa se uklanjaju. Poznato je da su Cezar, Napoleon i Ivan Grozni imali zube na rođenju.
4. Dok čovek ima 32 zuba, puž može imati i do 25 000 zuba raspoređenih u 200 redova, komarac ima prosečno 47 zuba, a ajkuli stalno niču i ispadaju zubi  zubi raspoređeni u 6 redova. Za razliku od njih, kornjače su bezube.
5. Stalni zubi su raspoređeni u grupe sekutića, očnjaka, premolara (pretkutnjaka) i molara (kutnjaka). Deca imaju mlečne zube i to sekutiće, očnjake i molare. Ne postoje mlečni premolari.
6. Evolucija čini da neki ljudi nemaju zametke umnjaka, jer je manji broj zuba u vilici znak prilagođavanja mekoj hrani.
7. Najveći pritisak tokom žvakanja trpi prvi kutnjak i  on može ići do telesne težine (60-80kg) po jedinici površine (cm²).
8. Krunica zuba se minimalno troši usled žvakanja, ali se taj gubitak nadoknađuje stvaranjem cementa u korenu zuba i konstantnim „rastom“ zuba.
9. Zubi se mogu minimalno pomerati u kosti vilica tokom žvakanja i to oko 0,1 do 0,3 mm, jer je to debljina vlakana kojima su zubi pričvršćeni za kost vilice.
10. Drevne Maje su prve razvile tehniku ukrašavanja zuba stavljajući drago kamenje na njih.

• Da li ste znali da je nekada oči lakše prevariti nego ruke?
  Istraživanja su pokazala da su naše akcije otporne na one iluzije koje varaju naše oči. Na primer, kada je zadatak ljudi da posegnu i dohvate objekat koji se vizuleno čini veći ili manji, razmak između palca i kažiprsta odgovara realnoj večlini objekta, a ne onoj veličini kojom je procenjuju naše oči.
• Da li ste se pitali zašto možete da čitate tekst koji ima puno slovnih grešaka?
  Sigurno Vam se često desi da Vam “promaknu” slovne greške kada pišete, kucate ili čitate. Takođe, u mougćnosti ste da proičtate teskt koji saždri jako puno grešaka. Čitanje je uvežban, automatizovan proces, reči čitate kao celinu, a ne slovo po slovo. Ukoliko su prvo i poslednje slovo na ispravnom mestu, ipak ćete uspeti da razumete smisao onoga što čitate.
• Da li ste znali da ćemo osobu koja nas duže gleda pravo u oči kao moćniju i uspešniju?
  Istaživnja su pokazala da što neka osoba duže ostvaruje kontakt oči-u-oči sa nama, to ćemo je proceniti kao moćniju (agresivnu, snažnu, vođu), kao i da ćemo proceniti da ima višu prosečnu ocenu.
• Da li ste znali zašto možete da ponovite rečenicu svog sagovornika iako ga niste pažljivo slušali?
  Pola sekunde nakon što opazimo čulom vida neku scenu i četiri sekunde nakon što nešto čujemo sve te informacije postoje u memorijskom skladištu koji nazivmo čulnom memorijom. Međutim, samo jedan deo tih informacija biva dalje obrađen tako da za nas postaje smislen. Ali kada je to potrebno (na primer kada nas sagovornik prekori da ga ne slušamo) možemo da “izvučemo” tu neobrađenu informaciju i ponovimo je, iako nismo na nju prethodno obratili pažnju.
• Da li ste znali da naše oči mogu da vide i ono što ne postoji?
  Svaka iluzija potvrđuje ovu činjenicu. Tako na primer,  vizuelna iluzija iluzornih kontura pokazuje nam da naš um može da stvori sliku i tamo gde zaista nema objekta, odnosno linija (promena u svetlini i boji). Ovo je moguće i zbog toga što naš perceptivni sistem obavlja “amodalno kompletiranje”: dopunjuje, tj. kompletira figure koje vidi samo delimično.
• Da li ste znali da se hemijski sastav suza razlikuje u zavisnosti od razloga zbog koga plačete?
• Emocionalne suze (koje nastaju kao posledica emocionalne reakcije) se po hemijskom sastavu razlikuju od refleksnih suza koje nastaju kao posledica prašine, alergija ili isparenja iz luka. Pretpostavlja se da je taj specifičan hemijski sastav zaslužan za olakšanje koje nam donosi plakanje.
  Emocionalne suze                               Suze usled isparenja od luka
• Da li ste znali da ljudi u proseku izriču dve laži dnevno?
  Jedna dnevnička studija u kojoj su ispitanici bili studenti pokazala je da su za dva dana vođenja dnevnika, ispitanici izrekli u proseku dve laži dnevno. Drugo istraživanje pokazalo je da je najčešća laž “Dobro sam”.
• Da li ste znali da je za “zarazno zevanje” i empatiju odgovoran isti neuralni mehanizam?
  Jedna grupa ćelija u mozgu, neuroni ogledala, aktivira se pri posmatranju određene radnje na isti način kao kada organizam sam izvodi tu akciju.
• Da li je tačno da je čaša polu puna ili polu prazna?
  Depresivni realizam predstavlja teoriju prema kojoj depresivni pojedinci ispravnije opažaju i zaključuju od osoba nesklonih depresiji. Dakle, iako niko ne voli biti tužan, izgleda je neraspoloženje često povezano sa realističnošu procene.
• Da li ste znali da zaista bolje pamtimo lica od imena?
  Lica ljudi su kompleksniji, vizuelni stimulus na koji je naš vizuelni sistem osetljiviji i međusobno se veoma razlikuju, a te različite vrste informacija pohranjene su u različitim delovima našeg ozga. Kako bismo uspešno “spojili” lice sa imenom potrebno je da se te dve informacije uspešno spoje, što nije uvek slučaj.

• Da li ste znali da se uho sastoji iz spoljašnjeg, srednjeg i unutrušnjeg?
• Da li ste znali da uši nisu zadužene samo za sluh, nego i za ravnotežu?
• Da li ste znali da se najmanje kosti u ljudskom telu (čekić, nakovanj i uzengija) nalaze baš u ušima?
• Da li ste znali da deo uha koji vidite služi samo da prikuplja zvuke?
• Da li ste znali da je srednje uho posebnim kanalom (Eustahijevom tubom) spojeno sa ždrelom?
• Da li ste znali da su kod dece upale srednjeg uha češće zato što kod njih bakterija lakše prolaze kroz Eustahijevu tubu?
• Da li ste znali da se u unutrašnjem uhu nalaze ćelije sa izraštajima nalik na dlačice čijim pomeranjem mi čujemo?
• Da li ste znali da vaše uši uvek rade, čak i kad spavate?
• Da li ste znali da roditelji dece sa oštećenim sluhom uglavnom dobro čuju?
• Da li ste znali da veoma glasan zvuk može da boli?

• Da li znate da postoji globalna lista sa podacima o ugroženosti vrsta?
• Da li znate kako se zove najpoznatija globalna lista ugrozenih vrsta? (IUCN Crvena lista ugroženih vrsta)
• Da li znate da je 25% svih sisara na svetu ugroženo?
• Da li znate da je orka (Orcinus orca) najrasprostranjenija vrsta sisara na svetu, odmah posle čoveka?
• Da li znate koja je najveća životinja na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta? (Plavi kit Balaenoptera musculus)
• Da li znate da u Evropi živi najugroženija vrsta mačaka na svetu? (Iberijski ris Lynx pardinus)
• Da li znate da je dabar jedno vreme bio nestao iz Srbije?
• Da li znate da u Srbiji živi preko 70% faune ptica Evrope?
• Da li ste znali da su sve tri vrste kornjača koje žive u Srbiji procenjene kao ugrožene? (Grčka kornjača je globalno ranjiva vrsta (VU), dok barska i šumska kornjača pripadaju globalno potencijalno ugroženim vrstama (NT))
• Da li znate da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj žive pripadnici tri populacije mrkih medveda? (Ursus arctos: dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske)
• Da li znate da su jesetre jedna od najugroženijih taksonomskih grupa na IUCN Crvenoj listi? (Jadranska jesetra je kritično ugrožena, nestalo je 80% njene populacije u poslednjih 60 godina) 
• Da li znate da su 32 vrste klasifikovane kao iscezle u divljini na IUCN Crvenoj listi? 
• Da li znate da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u kojima žive tri vrste tvora – mrki Mustela
• Da li znate da je u evropska vidrica Mustela lutreola u Srbiji poslednji put vidjena 1941. godine?
• Da li znate da u Srbiji živi 29 vrsta slepih miševa Chiroptera?
• Da li znate da se IUCN Crvena lista u štampanoj formi zove Crvenom knjigom?
• Da li znate da se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta trenutno nalazi vise od 74000 vrsta?
• Da li znate da je vise od 22000 vrsta na IUCN Crvenoj listi ugroženo?
• Da li ste znali da u Srbiji živi najveći broj vrsta velikih mrmoljaka (rod Triturus) u Evropi?
• Da li ste znali da se zapadna granica rasprostranjenja šumskog guštera, jedne od globalno potencijalno ugroženih (NT) vrsta gmizavaca, nalazi u Srbiji?
• Da li znate da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u kojima žive pripadnici dve populacije evroazijskog risa Lynx lynx – karpatske i balkanske?

1. Da li ste znali da se koncepcija celoživotnog učenja kosi sa svim ljudskim predrasudama o tome da ljudi treba da uče samo dok su mladi?
2. Da li ste znali da su još od Stare Grčke ljudi težili kontinuiranom i celoživotnom učenju, a primer za to je i sam Sokrat koji je svoje učenike usmeravao da stalno tragaju za odgovorima na razna pitanja koja su imali?
3. Da li ste znali da koncept celoživotnog učenja polazi od pretpostavke da je čovek najveće bogatstvo društva i da zato u njega treba ulagati?
4. Da li ste znali da je andragogija nauka koja je prevashodno bila posvećena radničkoj klasi, stoga se i dan danas dosta usmerava na rad i međuljudske odnose u kompanijama
5. Da li ste znali da su učenje i tehnologije toliko napredovali, da je bukvalno moguće naučiti sta god, gde god i kad god, bilo to pomoću knjige, kompjutera pa čak i mobilnog telefona?
6. Da li ste znali da iskustvo, i dobro i loše, igra jednu jako bitnu ulogu u učenju i obrazovanju odraslih? Ono nam pomaže da se razvijamo kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou.
7. Da li ste znali da se u Japanu sprovela „terapija učenjem“, koja je imala za cilj da uspori gubitak kognitivnih funkcija kod starijih osoba? Rezultati su pokazali da učenje u starosti ne samo da odlaže smanjenje moždanih funkcija, već se pokazalo kao i jedan od „lekova“ u borbi protiv neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti i staračke demencije?
8. Da li ste znali da u Srbiji 23% građana ima završenu samo osnovnu školu, 40% nema završenu srednju školu, a 17% građana je nepismeno? Zbog toga je koncepcija celoživotnog učenja važna, da bi se ove brojke promenile i zbog toga u Srbiji postoji trinaest škola za obrazovanje odraslih.
9. Da li ste znali da andragozi veruju da bi svima trebalo obezbediti uslove i sredstva kako bi mogli konstantno da se usavršavaju, da uče i da na taj način napreduju?
10. "Svako ko prestane da uči je star, bilo da ima dvadeset ili osamdesetgodina. Svako ko nastavi sa ucenjem je mlad. Najbolja stvar koju mozete uraditi za sebe je da odrzavate vas um mladim. "- Henry Ford

Klub studenata andragogije

Postoje nove tehnologije za modernu, bezbednu i kontrolisanu proizvodnju hrane - turboagrar. U turboagraru – savremenoj poljoprivredi - koriste se tehnologije budućnosti: precizna poljoprivreda i modeliranje prinosa, informacione tehnologije, nanotehnologije, genetičke modifikacije organizama, biološke mere borbe protiv štetocina, kultura tkiva („in vitro“), hidroponika, proizvodnja i prerada biomase – obnovljivi i alternativni izvori energije, mikrobiološke tehnologije.

Hidroponika je tehnologija gajenja biljaka u zatvorenom prostoru, bez zemljišta i često bez prirodne svetlosti! Biljke se gaje u vodi ili pesku, kojima su dodate hranljive materije; sunčeva svetlost se može zameniti veštačkom. U hidroponskim sistemima se kontroliše prinos, biljke se mogu gajiti na svim geografskim širinama, u predelima siromašnog zemljišta ili gde ga uopšte nema! Biljke zahtevaju manje vode nego one gajene na klasične načine, a nema ni korova i štetočina.

Otpad može biti koristan, ukoliko se koristi u preradi biomase; biomasu iz otpada čine zelena frakcija kućnog otpada, biomasa iz parkova i vrtova s urbanih površina, mulj iz kolektora otpadnih voda, kao i biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, razni otpaci organskog porekla i ostaci biljne mase.

Na proizvode biomase može da radi Stirlingov motor - vrsta toplotnog motora koji radi sa cikličnom kompresijom i ekspanzijom vazduha ili drugog gasa na raznim temperaturama, tako da dolazi do pretvaranja toplote u mehanički rad; Stirlingov motor spada u vrstu motora sa spoljnim sagorevanjem, pošto se gorivo koje proizvodi toplotu ne nalazi unutar motora - u tome je sličan parnoj mašini, ali ne koristi paru za radni medijum već gas, obično vazduh; korisiti se za pogon različitih mašina u poljoprivredi, ima značaj u očuvanju životne sredine, jer koristi obnovive i alternativne izvore energije.

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci različitih poljoprivrednih kultura, kao što su slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske, koštice, otpad od orezivanja voća, neiskorišćena stočna hrana i drugo.

U procesima biohemijske prerade biomase koriste se različiti mikroorganizmi, bakterije i enzimi koji razgradjuju biomasu i koriste se u procesima fermentacije, kompostiranja i anaerobne digestije otpada.

Biomasa se moze preradjivati u kompost (prirodno djubrivo), za dobijanje metana (anaerobna digestija), za dobijanje etil-alkohola (fermentacija i destilacija), dobijanje metil-alkohola iz otpada bogatog celulozom (destruktivna destilacija), dobijanje zapaljivog gasa (piroliza – zagrevanje organskog otpada u anaerobnim uslovima), dobijanje toplote i električne energije (spaljivanje).

Biomasa iz poljoprivrede moze se korisititi i u: proizvodnji humusa (zaoravanjem na njivama), proizvodnja građevinskog materijala (razne presovane ploče), delova nameštaja (iverica), papira i ambalaže, sredstava za čišćenje metalnih i ukrasnih površina, ukrasnih predmeta, itd.

Kompostiranje je biološka razgradnja organske materije, pod uticajem mikroorganizama u aerobnim uslovima, pri čemu nastaje kompost - stabilan proizvod sličan humusu; kompostiranje je zasnovano na smeni mikrobnih populacija, gde uslovi koje stvara jedna grupa mikroorganizama podstiču aktivnost populacije organizama koja je nasleđuje; najaktivniji organizmi u procesu kompostiranja su bakterije, gljive i aktinomicete, koji su prisutni u otpacima hrane, zemljištu, kao i biljnom otpadu …

Kompost u zemljištu povoljno utiče na biološku aktivnost, vodni, vazdušni i toplotni režima zemljista; kompost se može koristiti, kako za poboljšanje kvaliteta degradiranih zemljišta, tako i kao supstrat u proizvodnji različitih biljnih kultura.

U kompost idu i: upotrebljene papirne maramice, soc od kafe, iseckane kutije za pizzu, mrvice sa stola, ustajali hleb i musli, staro bilje i začini, istopljeni sladoled, plutani zapušači, kartoni za jaja, stari pekmez i marmelada (bez amablaže, naravno!), upotrebljene kesice za čaj, ostaci kose sa četke, iseckana stara pamučna i vunena odeća, stari računi, priznanice i iseckane vizit-karte, uginule biljke i uvelo cveće, iskoršćcene šibice, pepeo iz peći.

U kompost ne ide: staklo, metal, plastika, pelene, lakirano ili bojeno drvo, kosti, meso, ostaci  jela od jaja.

I biomasa moze doprineti globalnom zagrevanju! I to onda kada se poremeti ravnoteža seče i sađenja drveća, tj. stvaranja nove biomase.

Pitanja

1. Krv jastoga je bezbojna. Kada se izloži vazduhu postaje plava. Zašto?
2. Kolika je zapremina gasa u flaši mineralne vode od 1,5 L, ako na deklaraciji piše: „sadržaj CO₂: 4g/L“?
3. Kako šumeće tablete „šume“?
4. Kako se dobija kafa bez kofeina?
5. Šta je zajedničko za šargarepu i lososa?
6. Kako sprečiti da voda pokipi kada se kuva testenina?
7. Zašto volimo marinirano meso?
8. Zašto se limunov sok slaže sa plodovima mora?
9. Zašto plačemo kad seckamo luk?
10. Zašto nam se spava nakon što popijemo čašu toplog mleka?

 Odgovori

1. Krv jastoga sadrži hemocijanin, metaloprotein u čijem se sastavu nalazi bakar u obliku Cu⁺¹. Kada se izloži dejstvu vazduha, u kome kao što znate ima kiseonika, bezbojan Cu⁺¹ se oksiduje i postaje Cu⁺² koji je plave boje.
2. Odgovor je: 4g : 44g/mol x 22,4 dm³/mol x 1,5 = 3 L. Dakle, flaša mineralne vode od 1,5 L pored 1,5L vode u sebi sadrži i oko 3 L rastvvorenog ugljen-dioksida!
3. Tablete sadrže natrijum-bikarbonat (sodu bikarbonu) i limunsku kiselinu (limuntus). Tek kada se tableta ubaci u vodu, dolazi do hemijske reakcije pri čemu nastaju natrijum-citrat, voda i ugljen-dioksid koji se izdvaja u vidu mehurića.
4. Ekstrakcijom zelenih zrna kafe pomoću supekritičnog CO₂. Na temperaturi iznad 31 °C i pritisku iznad 73 atmosfere CO₂ postaje odličan rastvarač. Ekstrakcija je veoma jednostavna: prevođenjem supekritičnog CO₂ preko zrna kafe uklanja se od 97 do 99% prisutnog kofeina. Nekada se kofein ekstrahovao iz zrna kafe postupkom koji je znatno skuplji i nepraktičniji, pomoću organskih rastvarača - metilen-hlorida (tokom sedamdesetih godina) i etil-acetata (tokom osamdesetih i devedesetih godina)
5. Narandžasta boja šargarepe kao i mesa ribe losos potiče od karotenoida, jedinjenja tetraterpenoidnog tipa. Za ova jedinjenja, koja sadrže 40 ugljenikovih atoma, karakteristično je da poseduju veliki broj konjugovanih dvostrukih veza, usled čega imaju karakterističnu narandžastu boju.
6. Kada se testenina kuva, organske materije (između ostalog i proteini) se skupljaju na površini vode, orijentišući se polarnim delovima nadole ka vodi, a nepolarnim delovima gore ka vazduhu. Kada voda ključa, stvara se pena  i voda ubrzo pokipi. (Na sličan način se orijentišu i molekuli deterdženta na površini vode i stvaraju sapunicu.) Dodatkom jedne kašike (suncokretovog ili maslinovog) ulja u sud u kome se kuva testenina sprečava se penušanje. Ulje se ne meša sa vodom i u vidu sitnih kapljica pluta po površini. Kada mehurić pene počne da se stvara dolazi u kontakt sa kapljicom ulja. Deo mehura u kontaktu sa kapljicom ima drugačiji površinski napon od ostatka mehura, usled čega napon razbija mehur i on ne može da poraste.
7. U plodovima kivija, ananasa i papaje nalazi se enzim papain. Spada u klasu proteaza, enzima koji razgrađuju proteine. Meso je tvrdo jer se sastoji od velikog broja proteinskih vlakana koja mu daju čvrstinu. Ta proteinska vlakna mogu se razgraditi papainom, usled čega meso postaje manje tvrdo. Zato mariniranjem šnicle u soku od ananasa, kivija ili papaje (par sati ili preko noći u frižideru) šnicla postaje mekša.
8. Plodovi mora (riba, školjke, lignje) sadrže trietilamin, jedinjenje karakteritičnog (neprijatnog) mirisa. Trietilamin spada u klasu tercijarnih amina i ponaša se kao baza. Dodatkom limunovog soka (koji u sebi sadrži limunsku kiselinu) neutrališe se bazni trietilamin.
9. Kada seckamo luk dolazi do pucanja ćelija i izlivanja ćelijskog sadržaja. Ćelije sadrže sulfokside aminokiselina koji tada prelaze u sulfenske kiseline. Enzimi koji su do tada bili odvojeni, dolaze u kontakt sa sulfenskim kiselinama i stvaraju 1-sulfinilpropan, isparljivo jedinjenje koje se penje naviše, pravo ka našim očima. Ovaj gas reaguje sa vodom u našim očima, dajući sumpornu kiselinu. Sumporna kiselina nas peče, stimulišući naše oči da luče više suza kako bi isprale uzrok iritacije. Kuvanje luka inaktivira enzime (zato ne plačemo kada seckamo kuvani luk). Hlađenjem svežeg luka u frižideru pre seckanja moguće je usporiti enzimsku reakciju i izbeći suze.
10. Teorija kaže: mleko sadrži aminokiselinu triptofan, koja se u organizmu brzo metaboliše i pretvara u neurotransmitere serotonin i melatonin (jedinjenja koja imaju smirujući i uspavljujući efekat). Međutim, istraživanja su pokazala da ne postoji uzročno-posledična veza između konzumiranja mleka i osećaja pospanosti i da „hrana koja sadrži triptofan nema umirujući efekat koji čist triptofan zaista poseduje, jer se i druge aminokiseline iz hrane takmiče da uđu u mozak“...

• Da li ste znali da je najviše drvo na svetu Sequoia sempervirens (115,5 m )?
• Da li ste znali da je Katar država bez površine pod šumama (00.00 %) dok Republika Surinam  ima najveću površinu pod šumama (90.00%)?
• Da li ste znali da se Riga, glavni grad Letonije, smatra postojbinom prve novogodišnje jelke? Međutim, u Nemačkoj i severnoj Evropi običaj ukrašavanja stabala potiče iz paganskih vremena kada su stabla smatrali simbolima koji predstavljaju simbole plodnosti bogova prirode. A šta mislite, koliko jelki strada godišnje zbog novogodišnjih praznika i ukrašavanja?
• Da li ste znali  da drvo ne mora biti dom samo insektima, pticama i vevericama već čak i slepi miševi šuplje stablo ili staru rupu od detlića takođe koriste?
• Da li ste znali da je sarkofag Beogradske mumije Nesmin napravljen od drveća rodova tamariks i fikus?
• Da li znate da se drvo ginka zove i živi fosil? Naime pronađeni su fosili stari 270 miliona godina koji pokazuju da su najbliži rođaci ginka živeli tada.
• Da li ste se nekada zapitali zašto se tri puta kuca o drvo: „Da ne čuje zlo“?
• Da li ste znali da postoji drvo koje u okviru jedne krošnje može imati lišće koje je crvene, narandžaste, žute i zelene boje? Šta mislite zašto?
• Da li ste znali da postoji drvo koje je  „ambasador“ naših prostora u svetskim botaničkim baštama? Reč je o Pančićevoj omorici.
• Da li ste znali na drvetu može da živi biljka koja izgleda kao veliki loptasti žbun? Reč je o imeli koja je poluparazit, odnosno  deo hranljivih materija uzima od drveta a deo proizvodi sama.

Projekat otvaranja paviljona nazvanog Mikropia koji se nalazi u centru grada, koštao je deset miliona evra. 

"Zoološki vrtovi tradicionalno pokazuju samo mali deo prirode, posebne velike životinje. Mi smo želeli da pokažemo mikro prirodu i razvijemo interesovanje prema mikrobiologiji", izjavio je Frans presu Haig Balian, direktor kraljevskog zoo vrta u Amsterdamu. 
"Želimo da posetiocima pokažemo da je sve povezano u prirodi i da su mikrobi osnovni deo te veze", dodao je Balian. 
Iako su povezani s prljavštinom i bolestima, neki mikrobi su od suštinskog značaja za opstanak čoveka. Svako ljudsko biće ima oko 1,5 kilograma mikroba u telu i na koži. Pojedini mikroorganizmi se koriste za biogoriva i čišćenje otpadnih voda

Izvor Beta

http://micropia.nl

• Jastog je biloški besmrtan, otporan na bolesti, fizičke povrede i povećanoj koncentraciji enzima telomerase koji podmađuje ćelije.
• Najmanja koščica u ljudskom telu se nalazi u uhu.
• Australija je jedini kontinent na kome nema aktivnih vuklana.
• 8% ljudi na svetu ima par eksta rebara.
• Krv kod insekata je žute ili zelene boje.
• Antonie van Leeuwenhoek je prvi video živu ćeliju pod mikroskopom 1674. godine.
• Ljudski mozak raste sve do 18 godine.
• Arheolozi pronašli dokaze da su 2000 p.n.e. izvođene primitivne operacije na mozgu.
• Mozak sadrzi 75% vode.
• Kučići nemaju slepo crevo.
• Mačke nemaju znojne žlezde.