Blog

Na Festivalu nauke mogu učestvovati institucije, udruženja i pojedinci iz Srbije i iz inostranstva.

Festival nauke je nastao 2007. godine iz želje da ukažemo na nauku kao neodvojivi deo života i da pružimo inspirativan, nov i svež pogled na različite naučne oblasti. Obavezan deo naše misije tokom svih ovih godina, predstavlja približavanje nauke širokom auditorijumu i izazivanje interesovanja ne samo za bavljenje naukom, već i za njenim razumevanjem i primenom u svakodnevici. Festival nauke skreće pažnju na važnost nauke i naučnog načina razmišljanja ali i povezuje i otvara komunikaciju između naučne zajednice, medija i društva.

Od svog nastanka Festival nauke je stekao veliku popularnost u čitavom regionu zahvaljujući inovativnom pristupu i prisustvu velikog broja interaktivnih programa, koji se na njemu predstavljaju za publiku različitog uzrasta i interesovanja. Na prošlogodišnjem festivalu je učestvovalo 58 institucija sa više od 600 naučnih komunikatora iz zemlje i inostranstva, koji su zanimljivo i interaktivno obradili veliki broj naučnih tema.

UČEŠĆE INSTITUCIJA NA FESTIVALU NAUKE

Predstavljanje institucija na Festivalu nauke ima za cilj upoznavanje šire javnosti sa radom Vaše institucije, kao i sa savremenim tokovima i dostignućima iz naučne oblasti kojom se bavite. Prezentacijom institucije na Festivalu nauke dobijate zasluženu medijsku pažnju i mnogobrojnu publiku koju možete da upoznate sa vašim aktivnostima, istraživanjima i rezultatima, kao i prednostima rada u vašoj instituciji. Na ovaj način, Vaša institucija učestvuje u promociji i popularizaciji nauke u Srbiji i dodatno inspiriše i motiviše mlade ljude za započinjanje naučne karijere.

CILJNA GRUPA FESTIVALA NAUKE

Prošlogodišnji Festival nauke posetilo je 32.000 ljudi od kojih su dve trećine činili učenici uzrasta od 10 do 18 godina, iz više od 150 osnovnih i srednjih škola sa teritorije Srbije, ali i iz regiona. Ostatak posetilaca su činile porodice sa decom i zainteresovana ne-naučna javnost.
Iz ovog razloga Festival nauke je podeljen na tri školska dana i jedan dan za širu publiku.

PROGRAM FESTIVALA NAUKE

Program Festivala nauke je podeljen na nekoliko programskih celina:

• INTERAKTIVNE POSTAVKE određene naučne oblasti, za posetioce uzrasta 10+
• EKSPERTINEJDŽERI ZONA celina za talentovane osnovce i srednjoškolce, za uzrast 10+
• NAUČNO–FANTASTIČNA BINA programi koji se izvode na sceni, za uzrast od 7+
• RADIONICE ZA NAJMLAĐE za posetioce uzrasta 5+
• IZLOŽBE za sve posetioce

Shodno programskim celinama, Vaše učešće na Festivalu nauke može biti u nekoj od formi:

• ZANIMLJIVO INTERAKTIVNO OBRAĐENA PREZENTACIJA određene naučne oblasti i u trajanju od 4 dana, na površini od 30 do 70 m2, u zavisnosti od potrebe.
• POSTAVKA U VIDU IZLOŽBE o naučniku, naučnom eksperimentu i/ili naučnim zanimljivostima.
• RADIONICA ZA DECU. Radionica u trajanju od 4 festivalska dana, namenjena posetiocima najmlađeg uzrasta, od 5 do 10 godina.

• NAUČNI ŠOU PROGRAM: naučna prezentacija koja se može izvoditi na bini jednom ili više puta tokom trajanja Festivala. Može se odnositi na niz zanimljivih eksperimenata, na naučno popularni film, na debatu ili sl. Trajanje je do 45 minuta, potrebno je poslati snimak da bi imali uvid u prijavljeni program za binu.

Više o dosadašnjim programima možete videti u našoj arhivi:

Program
Fotografije
Video

KONKURS ZA PRIJAVU PROGRAMA

Da biste se prijavili za učešće na predstojećem Festivalu nauke, potrebno je da popunite formular u prilogu, koji je osmišljen kako bi vama i nama olakšao način prezentacije određene naučne oblasti, kao i samu organizaciju.

Konkurs za prijavu programa je otvoren do 25. avgusta 2018. godine.
Prijave možete slati na adresu: kontakt@festivalnauke.org

Ukoliko imate nekih pitanja i sugestija, možete ih slati na istu adresu.

Festival nauke će kontaktirati sve predlagače postavki ali zadržava pravo da na usmeni intervju pozove samo uži krug inovativnih, edukativnih, atraktivnih i dobro osmišljenih predloga.
Nakon toga de se svaki predlog uobličiti u odnosu na opšti koncept, ostale sadržaje i prostor u kome de postavka biti predstavljena. Ukoliko su obe strane zadovoljne finalnim dogovorom sadržaj će biti predstavljen na 12. Festivalu nauke.

Vi i vaša institucija dete biti obavešteni o učešću najkasnije do 1. oktobra 2018. godine.

U nadi da demo ostvariti uspešnu saradnju na predstojećem Festivalu nauke,

U ime Festivala nauke,
Ana Petrovć
Osnivač/ Direktor FN

Čestitamo pobednicima koji su se ovim plasirali u finale svetskog takmičenja naučnih fotografija. Više informacija možete pronaći OVDE.

Morfologija lobanja je do te mere izmenjena da je teško poverovati da su zaista u pitanju ljudska bića, a poređenje sa vanzemaljcima iz naučnofantastičnih filmova se sama po sebi nameće. Ipak, nije reč ni o kakvim posetiocima sa drugih planeta, već o običaju koji je postojao kod starih Egipćana, Maja u Južnoj Americi, germanskih plemana u Evropi, Ni-Vanuat u Australiji, a pojedina Afrička plemena su ovakve deformacije praktikovala sve do sredine XX veka.

Na našim prostorima ovaj običaj se prvi put javlja za vreme Velike  seobe naroda, sa dolaskom Huna i Germana. Ipak, nisu svi pripadnici ovih naroda imali čudnovate lobanje. Pre bi se moglo reći da je ovakav neobičan izgled bio rezerisan samo za odbrane pripadnike jednog plemena. Stoga su nalazi ovakvih lobanja veoma retiki, a lokalitet Viminacijum, sa čak 33 veštački deformisane lobanje, se može pohvaliti sa najvećom zbirkom u Evropi.

Ko su bili ovi ljudi? Zašto i kako su menjali oblik glave? Da li je u pitanju bio statusni simbol? Ili stvar estetike? Da li su verovali da im ovakle glave daju neke super-moći? Na vama je da otkrijete!

1) Najbrža ptica na svetu je Sivi soko (Falco peregrinus) koja pri obrušavanju na plen dostiže brzinu i do 350km/h

2) Najbrži broj zamaha krila u sekundi dostiže kolibri (Calliphlox amethystina) sa 90 zamaha u sekundi.

3) Najveću visinu pri letenju dostigao je Rupelijev sup (Gyps rueppellii)kada sena visini od 11274m sudario sa avionom.

4) Najbrža ptica letačica na zemlji je Velika ptica trkačica(Geococcyx californianus) sa dostignutom brzinom od 42km/h.

5) Najduži put na migraciji ima Arktička čigra (Sterna paradisea) sa pređenih 18056km u jednom pravcu sajednog pola na drugi.

6) U toku 80 dana pri putovanjuSmeđialbatros (Phoebetria fusca) može da pređedo30 600 km oko sveta.

7) Jedna od najinteresantnijih dugih putovanja bez odmora je zabeležena kod Crvenogrlog kolibrija (Archlochus colubris) koja iznosi preko 1000km leta preko Meksičkog zaliva bez odmora.

8) Obična čiopa (Apus apus) je jedna od pticakoja najviše vremena provede u letu. Mlade ptice tek posle tri godineneprekidnog  letenjaprvi put dotaknu tlo.

9) Ptica sa najvećim rasponom krila jeAlbatros lutalica (Diomedea exulans) i iznosi 3,63m, a medju kopnenim pticama najveći raspon krila ima Andski kondor ( Vultur gryphus) koji iznosi 3,2m, dok najmanja ptica letačica je kolibri zujalica (Mellisuga helenae) veličine 5,7cm,a težine 1,6g.

10) Najteža ptica letačicaje Velika droplja (Otis tarda) sa težinom do 21kg.

1. Da li ste znali da ne-verbalna komunikacija (facijalne ekspresije i pokreti tela) doprinose 55% komunikaciji, dokton glasa doprinosi 37% i ono što kažemo samo 7%?

2. Da li ste znali da facijalne ekspresije su najmoćniji vid komunikacije između ljudi? Ljudi pokazuju emocije, signaliziraju namere i interesovanje pomoću različitih izraza lica.

3. Da li ste znali da su naučnici pokazali da facijalne ekspresije sreće, tuge, ljutnje, iznenađenja, straha i gađenja se isto pokazuju u različitim kulturama?

4. Da li ste znali da ljudi mogu da naprave više od 10,000 različitih facijalnih ekspresija aktivacijom 32 postojeća facijalna mišića na licu?

5. Da li ste znali da kompjuteri mogu da čitaju naše facijalne ekspresije i prepoznaju kako se osećamo?   

6. Da li ste znali da matematika i statistika kad se iskombinuju sa programiranjem mogu da naprave ‘vestačku inteligenciju’?

7. Da li ste znali da ta ‘veštačka inteligencija’ može da omogući robotu da zna kako se osećamo i da imitira naše ekspresijeemocija?

8. Da li ste znali da kompjuter može da prepozna kolika je jačina našeg osmeha? Koliko se jako mrštimo?

9. Da li ste znali da roboti koji mogu da prepoznaju emocije se koriste da pomognu deci sa autizmom?

10. Da li ste znali da su ‘veštačka inteligencija’ i ‘mašinsko učenje’ najtraženije i najpopularnije oblasti nauke i industrije u 21.veku? 

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Srecko-robot-koji-cita-emocije

1. Život je reka. Како da život postane besmrtan? Pretočićemo život u “reku”snimaka koja tečetj. u film.Како napraviti amaterski film? Dođite da vam pokažemo!

2. Fotografije, snimci... svetli, tamni...mutni,jasni... Како biti kadar da napraviš dobar kadar?  Samo je jedna od zanimljivosti koje ćemo vam prikazati...

3. Montaža. Montira se nameštaj, elektro mreže... Mi montiramo filmove. Od više snimaka stvaramo film iz ugla dečaka idevojčica petog razreda...Kroz film prikazujemo stvarnost. Nekada montiramo film o stvarnosti kakvu bi želeli da imamo...

4. Film nekada i sada...Kako su izgledale kamere nekada, a kako sada? Kako se montirao film nekad, a kako sad? Sve ovo možete videti na našem štandu na Festivalu nauke.

5. Braća Limijer, Dizni, Hičkok...Čuvene „filmadžije“iz prošlosti. Mi smo spremni da pokušamo da se upišemo u knjigu čuvenih režisera, montažera, snimatelja... Budite i vi deo nove istorije. Prođimo zajedno kroz stvaranje filma. Nikad se ne zna, možda baš neko od vas postane Kusturica.

6. Praveći filmove, igramo se i stalno učimo nešto novo. Proširujemo znanja iz raznih oblasti. Kroz igru podstičemomaštu i kreativnost. Uključujemo i drugare u proces stvaranja. Koristimo računarske programe, pa smo sve veštiji u raduna računaru pomoću kog istražujemo različite oblasti školskog gradiva. Postižemo da lakše i zabavnije učimo.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Tamo-gde-nastaje-filmska-magija

1. Da li ste znali da je reč circus latinska reč za okruglu arenu.

2. Na štulama je najteže stajati u mestu, i upravo zato štulaši uvek imaju sitne korake.

3. Pored loptica, čunjeva i šešira žongleri manipulišu i noževima, a u poslednje vreme na internetu  su  popularni  snimci  u  kojima  se  žonglira  uključenim  motornim testerama.

4. “Svila” naziv za akrobatsku tkaninu po kojoj se pleše, i da ta tkanina nije od svile.

5. Akro balans je postao jako popularan nakon što je grupa jogina počela njime da se bavi i da ga razvija u svom pravcu koji je sad poznat kao akro joga.

6. Postoji mit da pronalazač monocikla nikad nije naučio da ga vozi.

7. Česta je pojava u cirkusu da fizički teški elementi dobiju manje aplauza nego lakši.

8. Pored glumaca i tenisera i cirkuske akrobate umeju da budu jako sujeverne. Tako npr neki izvođači ulaze na scenu uvek na desnu nogu, nikad ne zvižde iza scene i ne jedu kikiriki i kokice.

9. Novi  svetski  rekord  hodanja po žici postignut preko kanjona koji je dugačak 1800 metara.

10. Cirkusfera naziv je organizacije koja već 10 godina radi na razvijanju savremenog cirkusa u Srbiji i regionu.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Cirkuski-eksperimenti

Zašto Bogdan Bogdanović i Miloš Teodosić pogađaju uvek kada je najpotrebnije? Da li ste ikada razmišljali kako to rade mišići?

1. Da li ste znali da izvođenjem vežbi jačine samo jednom rukom povećavate i jačinu druge ruke čak i do 70% ukupne jačine ruke kojom ste vežbali, jer odgovori CNS na izazvani stres su bilateralne prirode?

2. Da li ste znali da silu u mišićima možete povećati i bez fizičkog vežbanja, potrebno je samo da zamišljate da vežbate (trening vizualizacije). Problem je u tome što morate pre toga imati iskustvo tehničkog izvođenja i napora samih vežbi?

3. Da li ste znali da prirodni oblici kretanja koje koristimo još u najranije dobi, kao što su: puzanje, skakanja po krevetu, okretanja oko svoje ose, hodanje bez obuće i sl., utiču na kognitivni razvoj deteta.

4. Na jednom fudbalskom meču lopta je u igri približno 65 minuta. Od tog vremena, lopta se u posedu svakog pojedinca nalazi u proseku između 55.5 i 74.2 sekundi. To znači da igrač provede u kretanju bez lopte (hodanje, trčanje, okreti, zaustavljanje, skokovi) približno 98% od ukupnog vremena tokom koga je lopta u igri.

5. Da li ste znali da je sposobnost memorije bolja ukoliko učimo neposredno nakon fizičkog vežbanja. Preporučuje se da takvo vežbanje (vožnja bicikla, trčanje i sl.) bude umerenog do submaksimalnog intenziteta u trajanju do 30 minuta.

6. Prosečna zapremina srca odraslog muškarca iznosi oko 760 mililitara, a žene 680 mililitara. Kod sportista, u disciplinama izdržljivosti, zapremina srca može biti čak i 1700 mililitara.

7. Puls  srca  kod  zdravog  odraslogčoveka iznosi 60 do 80 otkucaja u minuti. Kod sportista, međutim, u stanju mirovanja, puls se kreće od 40 do 45 otkucaja u minuti. PulsKenijca Samsona Kimobve, svojevremeno svetskog prvaka na deset hiljada metara, u stanju mirovanja iznosio je svega 29 otkucaja u minuti.

8. Istraživanja  su  pokazala  da  teniseri  srednjoškolci  pokazuju  značajno  lošije  rezultate  na testovima matematike. Pretpostavlja se da je to zbog nelogičnosti bodovnog sistema njihovog sporta 15-30-40.

9. Da  li  ste  znali  da  sportisti  koji  se  bavenordijskim  skijanjem  najefikasnije  koriste  kiseonik  za proizvodnju energije? Kod ovih sportista su registrovane najviše vrednosti potrošnje kiseonika od 95 ml/kg/min, u odnosu na prosečnog čoveka koji se ne kreće, a koje iznose 45 ml/kg/min.

10. Da  li  ste  znali da se danas zdravim trudnicama, bez medicinskih ili akušerskih komplikacija, preporučuje kontinuirano aerobno fizičko vežbanje, lakim do umerenim intenzitetom i to najmanje 3 puta nedeljno i najmanje 30 min dnevno.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Citius-altius-fortius!-Brze-vise-jace

1. Pojas za vezivanje je počeo da se upotrebljava početkom 19. veka i to prvou avionima zbog pilota da ne bi ispali prilikom obrnutog leta.

2. Upotreba sigurnosnih pojaseva smanjuje rizik od povreda i smrtnih slučajeva u motornim vozilima prilikom saobraćajnih nesreća.

3. Studiju opservacije upotrebe pojasa na zadnjem sedištu, koje je sprovelo Strukovno udruženje policije Dr Rudolf Arčibald Rajs, utvrđeno je da putnici u preko85% nisu vezani dok su deca u skoro 65% bila ispravno vezana ili u sigurnosnim sedištima.

4. Prilikom saobraćajne nesreće ukoliko su putnici na zadnjem sedištu vezani i deca u sigurnosnim sedištima rizik od smrtnog ishoda se smanjuje za 60%.

5. Da li znate da udar motornog vozila pri brzini od 60 km na čas je isti kao pad sa petog sprata zgrade, dok čeoni udar motornog vozila pri brzini od 100km na čas jednak je padu sa četrnaestog sprata.

6. Statistika pokazuje da se u gradskoj sredini više koristi sigurnosni pojas i auto sedište nego u seoskim sredinama gde je upotreba sigurnosnog pojasa do 15%. A razlog nije bezbednost nego uticaj novčane kazne saobraćajne policije.

7. Više od 2/3 kažnjenih za ne korišćenje sigurnosnog pojasa u motornim vozilima su muškarci (svetska statistika).

8. Vozači starijih automobila ređe koriste sigurnosni pojas u odnosu na vozače u vozilima mlađimod 5 godina.

9. Više od 59% poginulih u dobi od 13-18godina i 19-44 godine koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama nisu bili uredno vezanisigurnosnim pojasom.

10. Mladi vozači od 18. do 24. godine su najrizičnija grupa vozača i samim tim i imaju najveći broj povreda u saobraćajnim nesrećama.

11. Svaka saobraćajna nesreća u kojoj ima povređenih ili poginulih zahteva izlazak: 1. Saobraćajne policije 2. Hitne pomoći 3. Vatrogasno spasilačkih ekipa i dr.

12. Bitno je da svaki vozač prilikom ulaska u vozilo shvati da on za svoje postupke odgovara, da ne pokreće motorno voziloako nije psiho-fizički sposoban (odmoran, naspavan,zdrav),pod uticajem alkohola, droga... On odgovara za svoje postupke i samim tim mora da se ponaša u skladu sa tim. Da brine o putnicima u vozilu i dešavanjima van vozila i tako bezbedno preveze i sebe i svoje saputnike.

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Pojas-glavu-cuva

1. Da li ste znali da četinari imaju i muške i ženske šišarice?

2. Kod većine vrsta četinara muške šišarice, koje nose polen,  se nalaze na nižim granama, a ženske šišarice su na vrhui višim granama, da ne bi došlo do samooprašivanja.

3. Da li ste znali da neke vrste četinara nemaju "uobičajene" šišarice, već mogu imati lažne bobice (Tisa) ili bobičaste šišarice(Kleka)?

4. Da li ste znali da nisu svi četinari zimzeleni, već postoje vrste kojima zimi opadaju četine? (Ariš, Taxodium,..)

5. Da li ste znali da četinari rastu na svim nadmorskim visinama, od nivoa mora do alpskog pojasa vegetacije?

6. Cikasi, Ginko, četinari i Gnetumi su klase golosemenica.

7.  Da li ste znali da su listovi golosemenica veoma različiti:  sitni ljuspasti kod tuje; igličasti kod kleke, jele i bora; lepezasti kod ginka i perasto deljeni kod cikasa

8. Osim Pančićeve omorike, kod nas postoje još dve (sub)endemične vrste četinara, a to su:  Munika i Molika.

9. Da li ste znali da je seme Džinovske Sekvoje (čije stablo dostiže visinu i do 115m) sitnije od pirinča?

10. Da li ste znali da je najstarije (5 067 godina) drvo na svetu, upravo, četinar (bor, Pinus longaeva)?

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Cudesna-suma 

1. Pored otiska prsta i DNK, zubi su takođe potpuno individualni i mogu da služe za identifikaciju osobe.

2. Nekada se dešava da stalni zub iznikne pre ispadanja mlečnog, pa imamo dva reda zuba. Kao ajkula.

3. Da li ste znali da zubi počinju da se formiraju još pre rođenja?

4. Tokom nicanja, stalni zub izaziva “rastapanje” korena mlečnog zuba. Zato nam ispada samo krunica.

5. Jednom prekinut krvotok zuba ne može ponovo da se uspostavi.

6. Ukoliko je zdrava, pulpa tokom čitavog života učestvuje u obnavljanju dentina i cementa.

7. Da li ste znali da je gleđ najtvrđe tkivo u našem organizmu?

8. Jeste li znali da kompjuter može da napravi zub?

9. Ljudski zagrižaj je snažniji od zagrižaja šimpanze.

10. Jeste li znali da se pojedini materijali koje koriste stomatolozi takođe koriste u avio industriji?

http://festivalnauke.org/Program/Beogradski-sajam/Avanture-jednog-zuba  

Finsiran je od strane Evropske komisije u okviru Life Long Learning programa. Prva radionica je održana u Beogradu i učestvovalo je 20 nastavnika izabranih na konkursu, na koji je stiglo više od 120 prijava.

U neobičnoj, obrnutoj situaciji, gde su đaci ocenjivali predavanja nastavnika, kao tri najbolje metodološke prakse izabrane su: Irina Damnjanović iz privatne škole „Kreativno pero“ iz Beograda, Vladan Al Mladenović iz Udruženja fizičara „Omega“ iz Niša i Željana Radojičić Lukić iz OŠ „Milan Rakic“ iz Mionice.

Oni će imati priliku da se takmiče sa najboljim evropskim projektima iz oblasti interaktivne nastave i tako dobiju šansu da upravo njihov pristup bude uveden u proces implementacije u školske programe na nivou Evrope.

Saznajte više

Utisci sa radionice

Šta živi na našim rukama?

U prvoj epizodi našeg promo serijala saznajte koliko mikroorganizama živi na predmetima koje svakodnevno dodirujemo.

Baterije na bakterije

U moru različitih ideja za stvaranje alternativnih izvora energije postoji i ova: iskoristiti mikroorganizme za pravljenje jednosmerne struje! Kako jednu ovakvu bateriju možete napraviti sami kod kuće saznajte u novoj epizodi.

Najjednostavniji mikroskop

Prostim trikom iskoristite zakrivljenost kapljice vode kao sočivo i tako pogledajte šta se sve u toj kapljici nalazi!

Vrući led

Pogledajte našu verziju eksperimenta koji je na youtube-u privukao pažnju preko 8 miliona ljudi.
VAŽNO: Ukoliko pokušavate sami da izvedete ovaj eksperiment, pre zaranjanja ruke u rastop obavezno proverite da li se on ohladio do sobne temperature kako biste izbegli mogućnost povređivanja!

Ferofluid

Navikli smo da na magnetom možemo da privučemo razne gvozdene predmete, ali sa malo truda možemo napraviti i tečnost koja ima feromagnetna svojstva.

U susret tradicionalnom Festivalu nauke koji se po 9. put održava u Beogradu početkom decembra meseca, kreativni tim Festivala raspisao je početkom školske godine veliki nagradni likovni konkurs za učenike osnovnih škola pod nazivom “Čuda pod lupom”. Školarci su i ove godine bili pozvani da se prepuste mašti i na kreativno-zabavan način nacrtaju naukom inspirisan rad u likovnoj tehnici po sopstvenom izboru.

Na ovogodišnji konkurs prispelo je preko 5.000 dečjih radova iz 220 škola širom Srbije. Inspirisani najrazličlitijim naukama, velikanima i naučnim dostignućima iz oblasti arheologije, biologije, fizike, hemije, geografije, astronomije i robotike, maštoviti dečji radovi  zadali su i ovoga puta stručnom žiriju Festivala težak zadatak odabira najboljih.

Preko pedeset izabranih radova naći će svoje mesto na izložbi u okviru Festivala nauke od 3. do 6.decembra na Beogradskom sajmu u hali 3A.

Stručni žiri proglasiće dobitnike devet nagrada u tri kategorije:

• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 6-8 godina (prvo, drugo i treće mesto)
• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 9-11 godina (prvo, drugo i treće mesto)
• Dobitnika u kategoriji uzrasta od 12-14 godina (prvo, drugo i treće mesto)

Zahvaljujemo svim učesnicima na vremenu i trudu, profesorima i direktorima osnovnih škola i predškolskih ustanova na podršci uz poziv za druženje na 9. Festivalu nauke od 3. do 6. decembra na Beogradskom sajmu.

Dobitnici nagrada na Likovnom konkursu “Čuda pod lupom” 9. Međunarodnog Festivala nauke

U kategoriji uzrasta od 6-8 godina:

• 1. Marija Radisavljević
  OŠ „Radomir Lazić“, Azanja, II razred
• 2.  Adam Lošonc
  OŠ „Petefi Šandor“, Hajdukovo, II razred
• 3. Vojin Lazarević
  OŠ „Braća Baruh“, Beograd, II razred
• 3. Olja Gajić
  OŠ „Stojan Novaković“, Blace, II razred

U kategoriji uzrasta od 9-12 godina:

• 1. Jovan Milinić
  OŠ „Marija Bursać“, Zvezdara, V razred
• 2. Katarina Aćimović
  OŠ „Gornja Jablanica“, Medveđa, V razred
• 3. Una Radenković
  OŠ „Ljuba Nešić“, Zaječar, IV razred
• 3. Nikola Panić
  OŠ „Branko Radičević“, Odžaci,  III razred

U kategorijI uzrasta od 13-15 godina

• 1. Milica Popović
  OŠ „Jastrebački partizani“, Merošina, VIII razred
• 1. Milica Kekić
  OŠ „Dušan Radović“, Novi Sad, VIII razred
• 2. Nikolina Nećakov
  OŠ „Branko Radičević“, Čenga, VI razred
• 3. Filip Baloš
  OŠ „Đura Daničić“, Novi Sad, VIII razred 

Specijalne nagrade za grupni rad Festival nauke dodeljuje:

• OŠ „Vuk Karadžić“, Kikinda, I razred

Pobedničke radove možete naći ovde.

1. I kućni ljubimci imaju mlečne zube

2. Kućni ljubimci skoro nikad nemaju karies, iako jedu slatkiše.

3. Kućni ljubimci moraju da peru zube

4. Kućnim ljubimcima se skida kamenac i poliraju zubi posle toga

5. Kućnim ljubimci mogu da se plombiraju zubi 6. Kućni ljubimci nose proteze

7. Kućni ljubimci moraju da budu anestezirani (da spavaju) kada im se popravljaju zubi.

8. Kunićima zubi neprestano rastu tokom čitavog života

9. Većini glodara su prednji zubi narandžaste boje

10. Kunići nisu glodari, već dvozubci (Lagomorfi), jer imaju dva para sekutića u gornjoj vilici, postavljeni
jedni iza drugih

1. Kroz naš rehabilitacioni centar prošlo je preko 400 ptica među kojima se nalaze i strogo zaštićene vrste kao što su : beloglavi sup, stepski soko i orao krstaš.
2. Ptice grabljivice se hrane uglavnom glodarima. Vetruške u Beogradu pojedu oko 13 tona glodara i guštera svake godine. Jedna mala ušara tokom zime pojede oko 10 kg glodara.
3. Vetruške vide ultraljubičaste tragove urina koje glodari ostavljaju za sobom, pa tako lakše pronalaze plen.
4. Sivi soko je najbrža životinja na planeti! Dostiže brzinu pri obrušavanju od 350 km/h.
5. Gnezdo orla belorepana je impozantna građevina širine čak do 2,5 metra.
6. Kukuvija jedina sova koja može da lovi u apsolutnom mraku koristeći čulo sluha.
7. Jedna mlada vetruška, prstenovana na Vidikovcu, nađena je sledeće zime u Tunisu 1230 km udaljenom od Beograda.
8. Sove kukumavke su bile žrtvovane u ime boginje Atine, od koje potiče latinski naziv i predstavlja simbol mudrosti. U Rimskom period je bila zaštitni znak Minerve, boginje mudrosti. Pod uticajem hrišćanstva postaje simbol zloslutnosti.
9. Stari naziv za jastreba je kraguj. U srednjem veku vojskovođe su ga koristile u lovu.
10. Kobac je sveta ptica starih Slovena i Germana. U srednjem veku je bio lovna ptica biskupa i kardinala.

Uz to, specijalno za ovu priliku, Festival nauke u saradnji sa jednim od najpopularnijih YouTube naučnih kanala Minutephysics predstaviće seriju njihovih zanimljivih klipova sinhronizovanih na srpski jezik

http://issuu.com/festivalnauke/docs/marija_kiri_-_noc_istrazivaca_2015_

Zato smo za vas odabrali 21 najblistavijeg velikana nauke iz čijih su umova potekli najveći izumi, mehanizmi, zaključci i revolucionarne misli, bez kojih naš - veoma savremeni - život ne bi bio zamisliv.

Pogledajte ceo album na http://issuu.com/festivalnauke/docs/album_odlepi_na_nauku_issu

1. Sa kuhinjskim namirnicama možete naslagati 14 različitih slojeva tečnosti
2. Voda i mleko se ne mesaju.
3. Voda ima gustinu veću od bilo kod biljnog ulja.
4.  Arhimed  je već u 3. veku pre nove ere definisao gustinu.
5. U slobodnoj prodaji možete naći 21 biljno ulje, što znači i 21 sloj tečnosti!
6. Žene jedu gotovo duplo više čokolade od muškaraca a Asteci i Maje su koristili zrna kakaa kao novac.
7. Ne postoji nijedan oblik alergije na čokoladu!
8. Čak ni blizanci nemaju iste otiske prstiju a UV lampom najbolje možete videti otiske prsta.
9. Slatkiš koji se najviše krade u prodavnicama u SAD jeste upravo čokolada.
10. Najstariji trag o aplikaciji nauke za otkriće laži – danas poznate kao forenzika, u istoriji je iz vremena Arhimeda.

Hans Liperhej je nemačko-holandski optičar kome se pripisuje otkriće teleskopa 1608. godine. Legenda kaže da je na ideju došao posmatrajući decu koja su se igrala sa sočivima u njegovoj radnji. Ali, Galileo Galilej je bio prvi koji je teleskop uperio ka nebu i došao do spektakularnih astronomskih otkrića 1609. godine.

Najvažnija uloga teleskopa je da prikupi što više svetlosti i da ima što bolju rezoluciju, a za to je dovoljno samo napraviti teleskop sa što većim objektivom.

Više od pola veka najveći teleskop na svetu je bio Irski teleskop prečnika ogledala 1.8m, težak preko 40 tona i sagrađen sredinom 19. veka. Ali većinu vremena nije radio zbog kišnog vremena. Od tada skoro sve velike opservatorije su građene na vrhovima planina gde je nebo čisto  i jasno.

Zemljina atmosfera je najveći neprijatelj posmatranjima sa površine Zemlje jer kvari oštrinu lika i guta deo svetlosti. Najbolje je teleskope lansirati i postaviti van Zemljine atmosfere. Stoga je Hablov svemirski teleskop izvor podataka za preko 20% svih dosadašnjih naučnih radova iz astronomije.

Reč teleskop je nastala iz dve grčke reči koje znače "daleko" i "posmatrati i videti".

Prvi teleskopi su koristili sočivo za objektiv, ali se brzo pokazalo da su ogledala mnogo bolja. Danas svi veliki optički teleskopi koriste ogledala.

Teleskopska ogledala se moraju polirati sa preciznošću reda 10 nanometara što je oko 10 hiljada puta manje od širine ljudske dlake. Konstruktori ogledala na Hablovom teleskopu su i posle godinu dana kontinuiranog poliranja napravili ogledalo sa greškom gde je odstupanje bilo 2200 nanometara. To je dovelo do toga da su tri godine posle lansiranja, Hablovom svemirskom teleskopu postavljene "naočare" u vidu korektivnih sočiva.

Najudaljeniji galaksija viđena teleskopom sa Zemlje je udaljena preko 13 milijardi godina, samo 700 miliona godina posle Velikog praska.

Budući najveći optički teleskop na svetu je Evropski ekstremno veliki teleskop (E-ELT) čije primarno ogledalo će biti veliko kao pola fudbalskog terena, tačnije 39 metara.

Hablov svemirski teleskop je u stanju da vidi stenu prečnika 100m na Mesecu.

Optički teleskopi su u suštini džinovske kamere ali ne koriste film. Njihovi instrumenti skupljaju svetlost iz Univerzuma sa elektronskim detektorima (tzv. CCD kamerama) tako da su oni zapravo džinovske digitalne kamere.

Teleskopi su daltonisti! Snimljene slike svemira su crno-bele a konačan izgled fantastičnih slika u boji koje svi volimo, se u stvari dobija kombinacijom dva ili više crno-bela snimka napravljena kroz različite filtere, gde se tokom obrade snimaka dodaje boja koja odgovara korišćenim filterima.

Kineski zid se ne vidi golim okom sa Meseca! To je odgovor na pitanje koje su svi pitali Nila Armstronga po povratku sa Meseca 1969. godine. Ljudsko oko je osetljivije na kontraste, a boja zida se slabo razlikuje od okoline. Ipak su vam neophodni teleskopi da biste videli bilo koju ljudsku građevinu sa površine Meseca.

1. Reč cosmetic vodi poreklo od Grčke reči „kosmos“, što znači „sa ovog sveta“ ili „svetsko“.
2. Prva šminka datira još iz starog Egipta kada su žene iscrtavale oči i obrve crnom bojom. Ovaj trend je prenet u Afriku, Evropu i Aziju.
3. Tokom petnaestog veka bilo je u modi imati što bleđu kožu kao znak bogatstva i pripadanja višem staležu. U ovu svrhu žene su čupale trepavice i obrve, izbeljivale lice mešavinom sirćeta i sprašenog olova. Sirće je skidalo sloj po sloj kože, olovo davalo belu boju, pa je tako vremenom smrtni ishod bio neminovan. Ovaj metod izbeljivanja kože ostao je popularan narednih 300 godina. Sada se koristi cinkoksid ili titanium dioksid.
4. U Rimu je bilo popularno izbeljivanje zuba pastom koja je sadržala amonijak. Verovali ili ne ali ovaj amonijak je bio poreklom iz urina, a uvozili su ga čak iz Portugala.
5. Tokom 17 i 18 veka žene su koristili kapi za oči kako bi raširile zenice i nazgled imale krupne  atraktivne oči. Kapi su sadržale ekstrakt otrovne biljke Atropa belladonna, koji sadrži alkaloid atropin. Dugotrajnom upotrebom ovog ekstrakta dolazi do povećanja očnog pritiska, oštećenja vida i pojave slepila.
6. Volite šminku sa sedefastim sjajem? Ono što joj daje sjaj su perlescentne supstance. One vode poreklo iz riblje krljušti, i sastojci su koji daju sedefasti sjaj ne samo kozmetičkim proizvodima, već i bojama i glazurama.
7. Početkom dvadesetog veka Koko Šanel je krstareći na jahti dobila preplanuo taman ten. Ubrzo je boja njene kože izazvala revoluciju. Preplanula, tamna koža je svoju popularnost održala do današnjih dana. Sada već postoji niz različitih metoda za postizanje tamnijeg tena, sunčanje u solariju, mazanje kremovima za samopotamnjivanje, prskanje različitim sprejevima.
8. Max Factor (Maksymilian Faktorowicz) jedan od najpoznatijih brendova za proizvodnju šminke i vodi poreklo iz Poljske. Prvo je snabdevao Rusko tržište kremama i kozmetikom, a onda je odlučio da ode u Ameriku, gde je postao poznat kao proizvođač scenske šminke. Njegov čuveni kameni puder jedan je od najprodavanijih proizvoda i danas.
9. Lak za nokte vodi poreklo iz kine. Originalno su ga pravili od arapske gume, belog voska, i boja u prahu. Prvi tragovi pojave laka za nokte datiraju još iz 3000 pre nove ere.
10. Veoma popularni ruževi za povećanje usana kada ih nanesete na usne peckaju. Oni ustvari sadrže alkaloid kapsaicin izolovan iz ekstrakta ljute paprike. Kapsaicin ima izuzetno rubefacijentno dejstvo (podstiče mikrocirkulaciju), što vizuelno blago povećava volumen usana. U prekomernim dozama mogao bi izazvati i pojavu rana na  osetljivoj sluzokoži usana.

1. Steroskopija se zasniva na osobinama čula vida kod čoveka - percepciji dubine prostora - i veoma je složen proces koji počinje sa prikupljanem vizuelnih informacija dobijenih pomoću oba oka.
2. Najlakši i najefektivniji način da se u mozgu omogući percepcija dubine prostora je ta da se očima posmatrača obezbede dve različite slike, koje predstavljaju dve perspektive (dva različita ugla posmatranja) istog objekta.
3. Glavne prednosti koncepta jedna slika pored druge slike su te što se prvenstveno lako kreiraju, potrebna je mala ili uopšte nije potrebna dodatna obrada i pod određenim okolnostima (kada se par slika tako pripremi), nisu potrebni ni dodatni optički uređajaji za njihovo posmatranje.
4. Kao preteča današnjih 3D ekrana smatra se proizvod pod nazivom stereoskop, a rezultat je pronalaska (tačnije ideje) Sir Charles Wheatstone-a još davne 1838. godine: reč je o uređaju koji je koristio dva ogledala koja su postavljena pod uglovima od 45⁰ na takav način da kada se posmatra sa određene tačke, svako oko  vidi njemu namenjenu reflektovanu sliku koja se nalazi sa strane
5. Od mementa kada je urađena i prvi put prikazana stereogramska slika kraljice Viktorije na jednoj poznatoj izložbi, skoro preko noći je razvijena "3D industrija" i proizvedeno je preko 250.000 raznih stereoskopa, kao i veliki broj "stereo fotografija".
6. Mnoga bića, pa i čovek među njima, kao čulo vida poseduju dva organska “optička senzora” - oka, koja svojim sinhronim kretanjem percipiraju (opažaju) svetlost iz okoline, a u mozgu se dobijene informacije, sa svakog oka ponaosob, složenim procesom obrađuju i "stapaju" u jednu sliku t.j. jedinstven vizuelni doživljaj.
7. Binokularni vid predstavlja vrstu vida u kojoj se koriste oba oka – zajedno i  nudi nekoliko prednosti u odnosu na slučaj kada bi postojalo samo jedno oko: postoji "rezervno" oko ukoliko bi se jedno oštetilo, daje šire vidno polje nego što bi dalo samo jedno oko, poboljšava detektovanje bledih objekata u okruženju, zbog preklapanja vidnog polja levog i desnog oka daje mogućnost postojanja stereopsije tj. stereo (stereoskopskog) vida.
8. Otkrićem jedne naučnice iz Mađarske, sposobnost vizuelnog opažanja dubine prostora se ne dobija rođenjem, već se ona razvija učenjem nakon rođenja putem moždanih aktivnosti, na taj način što novorođene bebe kontinuiranim posmatranjem prostora postepeno nauče i opažanje prostorne dubine.
9. Konverzija 2D video materijala u 3D video materijal (2D-3D video konverzija takođe je poznata i kao 2D-3D stereo konverzija ili samo stereo konverzija) je proces transformisanja 2D "ravne" slike u 3D formu, što podrazumeva stvaranje slika za levo i desno oko iz jedne 2D slike. Konverzija 2D u 3D je digitalni proces, ostvaruje se pomoću računara i adekvatnog softvera, a svoju veliku primenu pronalazi u filmskoj industriji i na televiziji.
10. "Anagliph" metoda predstavlja najstariji i trenutno najmasovniji način posmatranja 3D materijala: princip je da se slike namenjene levom i desnom oku filtriraju tako da se dobijaju dve slike, gde je jedna u jednom tonalitetu (na primer, crvenom), a druga u dugom (na primer, tirkiznom). Na kraju se te slike kombinuju (stapaju) u jednu.

da li znate:

• Pitagora je prvi upotrebio reč „filozof”, koja u bukvalnom prevodu znači „ljubitelj znanja”.
• Pitagora je osnovao sektu koja je po svojim karakteristikama preteča škole.
• Matematičari su bili povlašćeni deo pitagorejaca koji su imali dozvolu da pristupe „znanju”-mathẻmata.
• Pitagorejci su izmislili zvečke, kako bi odagnali decu od lomljenja stvari veće vrednosti.
• Pitagorejci su govorili: „šta je najmudrije? Broj. A šta je najlepše? Harmonija”. Celokupna stvarnost se može predstaviti matematičkim odnosima, a izrazi harmonije su: zdravlje, vrlina, prijateljstvo, umetnost i muzika. I danas su ovo vodilje predškolskog vaspitanja.
• Matematičko znanje nije isto što i matematematičke sposobnosti: deca predškolskog uzrasta mogu da nauče da broje(znanje; intuitivno mišljenje), ali ne shvataju da se broj predmeta ne menja ako se promeni raspored tih predmeta(matematička sposobnost; logičko mišljenje).
• Kognitivan razvoj dece predškolskog uzrasta je rezultat neposrednog iskustva koje dete ima sa svojom sredinom – marija montesori je okarakterisala dete ovod uzrasta kao „upijajući um”.
• Učenje ne može da se odvija bez aktivnog učenja onog koji uči- ideja montesori pedagogije je „pomozi mi da to uradim sam”!
• Da bi dete upoznalo stvari, ono mora da ih transformiše i ispituje.
• Igra je vodeća aktivnost predškolskog uzrasta; dete počinje da uči igrajući se, kroz igru se formira aktivna mašta, u igri dolazi do psihičkih promena dečje ličnosti.

1. Najmanje drvo na svetu patuljasta vrba, veličine palca?
2. Drvo smreke najbrže provodi zvuk, čak 5630 m/s, a najbrži Ferari ide brzinom samo 97 m/s?
3. Svaki element violine se pravi od različite vrste drveta, da bi se proizveo kvalitetniji zvuk?
4. Loptica za badminton pravi od plute i guščijih pera?
5. Drvo Sekvoja dobilo ime po indijanskom poglavici iz plemena Čiroki?
6. Zvuk tri puta brže putuje kroz vodu nego kroz vazduh?
7. Detlić mođe kucnuti u drvo 20 puta u jednoj sekundi?
8. Jedno drvo prosečne visine proizvede gotovo 90.000 listova papira?
9. Najduža klupa na svetu u Švajcarskoj, duga 1.013 m?
10. Da li ste znali da je Romeo živ, ostavio bi Juliji poruku na ovoj klupi?

1. Zubni nizovi imaju karakteristične detalje koji su kao otisak prsta specifični za svaku osobu.
2. Gleđ koja prekriva krunicu zuba je najtvrđe tkivo u čovečijem organizmu.
3. Ponekad se bebe rode sa zubima, oni su mali, kupasti i slabo vezani za okolno tkivo  pa se uklanjaju. Poznato je da su Cezar, Napoleon i Ivan Grozni imali zube na rođenju.
4. Dok čovek ima 32 zuba, puž može imati i do 25 000 zuba raspoređenih u 200 redova, komarac ima prosečno 47 zuba, a ajkuli stalno niču i ispadaju zubi  zubi raspoređeni u 6 redova. Za razliku od njih, kornjače su bezube.
5. Stalni zubi su raspoređeni u grupe sekutića, očnjaka, premolara (pretkutnjaka) i molara (kutnjaka). Deca imaju mlečne zube i to sekutiće, očnjake i molare. Ne postoje mlečni premolari.
6. Evolucija čini da neki ljudi nemaju zametke umnjaka, jer je manji broj zuba u vilici znak prilagođavanja mekoj hrani.
7. Najveći pritisak tokom žvakanja trpi prvi kutnjak i  on može ići do telesne težine (60-80kg) po jedinici površine (cm²).
8. Krunica zuba se minimalno troši usled žvakanja, ali se taj gubitak nadoknađuje stvaranjem cementa u korenu zuba i konstantnim „rastom“ zuba.
9. Zubi se mogu minimalno pomerati u kosti vilica tokom žvakanja i to oko 0,1 do 0,3 mm, jer je to debljina vlakana kojima su zubi pričvršćeni za kost vilice.
10. Drevne Maje su prve razvile tehniku ukrašavanja zuba stavljajući drago kamenje na njih.

• Da li ste znali da je nekada oči lakše prevariti nego ruke?
  Istraživanja su pokazala da su naše akcije otporne na one iluzije koje varaju naše oči. Na primer, kada je zadatak ljudi da posegnu i dohvate objekat koji se vizuleno čini veći ili manji, razmak između palca i kažiprsta odgovara realnoj večlini objekta, a ne onoj veličini kojom je procenjuju naše oči.
• Da li ste se pitali zašto možete da čitate tekst koji ima puno slovnih grešaka?
  Sigurno Vam se često desi da Vam “promaknu” slovne greške kada pišete, kucate ili čitate. Takođe, u mougćnosti ste da proičtate teskt koji saždri jako puno grešaka. Čitanje je uvežban, automatizovan proces, reči čitate kao celinu, a ne slovo po slovo. Ukoliko su prvo i poslednje slovo na ispravnom mestu, ipak ćete uspeti da razumete smisao onoga što čitate.
• Da li ste znali da ćemo osobu koja nas duže gleda pravo u oči kao moćniju i uspešniju?
  Istaživnja su pokazala da što neka osoba duže ostvaruje kontakt oči-u-oči sa nama, to ćemo je proceniti kao moćniju (agresivnu, snažnu, vođu), kao i da ćemo proceniti da ima višu prosečnu ocenu.
• Da li ste znali zašto možete da ponovite rečenicu svog sagovornika iako ga niste pažljivo slušali?
  Pola sekunde nakon što opazimo čulom vida neku scenu i četiri sekunde nakon što nešto čujemo sve te informacije postoje u memorijskom skladištu koji nazivmo čulnom memorijom. Međutim, samo jedan deo tih informacija biva dalje obrađen tako da za nas postaje smislen. Ali kada je to potrebno (na primer kada nas sagovornik prekori da ga ne slušamo) možemo da “izvučemo” tu neobrađenu informaciju i ponovimo je, iako nismo na nju prethodno obratili pažnju.
• Da li ste znali da naše oči mogu da vide i ono što ne postoji?
  Svaka iluzija potvrđuje ovu činjenicu. Tako na primer,  vizuelna iluzija iluzornih kontura pokazuje nam da naš um može da stvori sliku i tamo gde zaista nema objekta, odnosno linija (promena u svetlini i boji). Ovo je moguće i zbog toga što naš perceptivni sistem obavlja “amodalno kompletiranje”: dopunjuje, tj. kompletira figure koje vidi samo delimično.
• Da li ste znali da se hemijski sastav suza razlikuje u zavisnosti od razloga zbog koga plačete?
• Emocionalne suze (koje nastaju kao posledica emocionalne reakcije) se po hemijskom sastavu razlikuju od refleksnih suza koje nastaju kao posledica prašine, alergija ili isparenja iz luka. Pretpostavlja se da je taj specifičan hemijski sastav zaslužan za olakšanje koje nam donosi plakanje.
  Emocionalne suze                               Suze usled isparenja od luka
• Da li ste znali da ljudi u proseku izriču dve laži dnevno?
  Jedna dnevnička studija u kojoj su ispitanici bili studenti pokazala je da su za dva dana vođenja dnevnika, ispitanici izrekli u proseku dve laži dnevno. Drugo istraživanje pokazalo je da je najčešća laž “Dobro sam”.
• Da li ste znali da je za “zarazno zevanje” i empatiju odgovoran isti neuralni mehanizam?
  Jedna grupa ćelija u mozgu, neuroni ogledala, aktivira se pri posmatranju određene radnje na isti način kao kada organizam sam izvodi tu akciju.
• Da li je tačno da je čaša polu puna ili polu prazna?
  Depresivni realizam predstavlja teoriju prema kojoj depresivni pojedinci ispravnije opažaju i zaključuju od osoba nesklonih depresiji. Dakle, iako niko ne voli biti tužan, izgleda je neraspoloženje često povezano sa realističnošu procene.
• Da li ste znali da zaista bolje pamtimo lica od imena?
  Lica ljudi su kompleksniji, vizuelni stimulus na koji je naš vizuelni sistem osetljiviji i međusobno se veoma razlikuju, a te različite vrste informacija pohranjene su u različitim delovima našeg ozga. Kako bismo uspešno “spojili” lice sa imenom potrebno je da se te dve informacije uspešno spoje, što nije uvek slučaj.

• Da li ste znali da se uho sastoji iz spoljašnjeg, srednjeg i unutrušnjeg?
• Da li ste znali da uši nisu zadužene samo za sluh, nego i za ravnotežu?
• Da li ste znali da se najmanje kosti u ljudskom telu (čekić, nakovanj i uzengija) nalaze baš u ušima?
• Da li ste znali da deo uha koji vidite služi samo da prikuplja zvuke?
• Da li ste znali da je srednje uho posebnim kanalom (Eustahijevom tubom) spojeno sa ždrelom?
• Da li ste znali da su kod dece upale srednjeg uha češće zato što kod njih bakterija lakše prolaze kroz Eustahijevu tubu?
• Da li ste znali da se u unutrašnjem uhu nalaze ćelije sa izraštajima nalik na dlačice čijim pomeranjem mi čujemo?
• Da li ste znali da vaše uši uvek rade, čak i kad spavate?
• Da li ste znali da roditelji dece sa oštećenim sluhom uglavnom dobro čuju?
• Da li ste znali da veoma glasan zvuk može da boli?

• Da li znate da postoji globalna lista sa podacima o ugroženosti vrsta?
• Da li znate kako se zove najpoznatija globalna lista ugrozenih vrsta? (IUCN Crvena lista ugroženih vrsta)
• Da li znate da je 25% svih sisara na svetu ugroženo?
• Da li znate da je orka (Orcinus orca) najrasprostranjenija vrsta sisara na svetu, odmah posle čoveka?
• Da li znate koja je najveća životinja na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta? (Plavi kit Balaenoptera musculus)
• Da li znate da u Evropi živi najugroženija vrsta mačaka na svetu? (Iberijski ris Lynx pardinus)
• Da li znate da je dabar jedno vreme bio nestao iz Srbije?
• Da li znate da u Srbiji živi preko 70% faune ptica Evrope?
• Da li ste znali da su sve tri vrste kornjača koje žive u Srbiji procenjene kao ugrožene? (Grčka kornjača je globalno ranjiva vrsta (VU), dok barska i šumska kornjača pripadaju globalno potencijalno ugroženim vrstama (NT))
• Da li znate da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj žive pripadnici tri populacije mrkih medveda? (Ursus arctos: dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske)
• Da li znate da su jesetre jedna od najugroženijih taksonomskih grupa na IUCN Crvenoj listi? (Jadranska jesetra je kritično ugrožena, nestalo je 80% njene populacije u poslednjih 60 godina) 
• Da li znate da su 32 vrste klasifikovane kao iscezle u divljini na IUCN Crvenoj listi? 
• Da li znate da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u kojima žive tri vrste tvora – mrki Mustela
• Da li znate da je u evropska vidrica Mustela lutreola u Srbiji poslednji put vidjena 1941. godine?
• Da li znate da u Srbiji živi 29 vrsta slepih miševa Chiroptera?
• Da li znate da se IUCN Crvena lista u štampanoj formi zove Crvenom knjigom?
• Da li znate da se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta trenutno nalazi vise od 74000 vrsta?
• Da li znate da je vise od 22000 vrsta na IUCN Crvenoj listi ugroženo?
• Da li ste znali da u Srbiji živi najveći broj vrsta velikih mrmoljaka (rod Triturus) u Evropi?
• Da li ste znali da se zapadna granica rasprostranjenja šumskog guštera, jedne od globalno potencijalno ugroženih (NT) vrsta gmizavaca, nalazi u Srbiji?
• Da li znate da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u kojima žive pripadnici dve populacije evroazijskog risa Lynx lynx – karpatske i balkanske?

1. Da li ste znali da se koncepcija celoživotnog učenja kosi sa svim ljudskim predrasudama o tome da ljudi treba da uče samo dok su mladi?
2. Da li ste znali da su još od Stare Grčke ljudi težili kontinuiranom i celoživotnom učenju, a primer za to je i sam Sokrat koji je svoje učenike usmeravao da stalno tragaju za odgovorima na razna pitanja koja su imali?
3. Da li ste znali da koncept celoživotnog učenja polazi od pretpostavke da je čovek najveće bogatstvo društva i da zato u njega treba ulagati?
4. Da li ste znali da je andragogija nauka koja je prevashodno bila posvećena radničkoj klasi, stoga se i dan danas dosta usmerava na rad i međuljudske odnose u kompanijama
5. Da li ste znali da su učenje i tehnologije toliko napredovali, da je bukvalno moguće naučiti sta god, gde god i kad god, bilo to pomoću knjige, kompjutera pa čak i mobilnog telefona?
6. Da li ste znali da iskustvo, i dobro i loše, igra jednu jako bitnu ulogu u učenju i obrazovanju odraslih? Ono nam pomaže da se razvijamo kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou.
7. Da li ste znali da se u Japanu sprovela „terapija učenjem“, koja je imala za cilj da uspori gubitak kognitivnih funkcija kod starijih osoba? Rezultati su pokazali da učenje u starosti ne samo da odlaže smanjenje moždanih funkcija, već se pokazalo kao i jedan od „lekova“ u borbi protiv neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti i staračke demencije?
8. Da li ste znali da u Srbiji 23% građana ima završenu samo osnovnu školu, 40% nema završenu srednju školu, a 17% građana je nepismeno? Zbog toga je koncepcija celoživotnog učenja važna, da bi se ove brojke promenile i zbog toga u Srbiji postoji trinaest škola za obrazovanje odraslih.
9. Da li ste znali da andragozi veruju da bi svima trebalo obezbediti uslove i sredstva kako bi mogli konstantno da se usavršavaju, da uče i da na taj način napreduju?
10. "Svako ko prestane da uči je star, bilo da ima dvadeset ili osamdesetgodina. Svako ko nastavi sa ucenjem je mlad. Najbolja stvar koju mozete uraditi za sebe je da odrzavate vas um mladim. "- Henry Ford

Klub studenata andragogije

Postoje nove tehnologije za modernu, bezbednu i kontrolisanu proizvodnju hrane - turboagrar. U turboagraru – savremenoj poljoprivredi - koriste se tehnologije budućnosti: precizna poljoprivreda i modeliranje prinosa, informacione tehnologije, nanotehnologije, genetičke modifikacije organizama, biološke mere borbe protiv štetocina, kultura tkiva („in vitro“), hidroponika, proizvodnja i prerada biomase – obnovljivi i alternativni izvori energije, mikrobiološke tehnologije.

Hidroponika je tehnologija gajenja biljaka u zatvorenom prostoru, bez zemljišta i često bez prirodne svetlosti! Biljke se gaje u vodi ili pesku, kojima su dodate hranljive materije; sunčeva svetlost se može zameniti veštačkom. U hidroponskim sistemima se kontroliše prinos, biljke se mogu gajiti na svim geografskim širinama, u predelima siromašnog zemljišta ili gde ga uopšte nema! Biljke zahtevaju manje vode nego one gajene na klasične načine, a nema ni korova i štetočina.

Otpad može biti koristan, ukoliko se koristi u preradi biomase; biomasu iz otpada čine zelena frakcija kućnog otpada, biomasa iz parkova i vrtova s urbanih površina, mulj iz kolektora otpadnih voda, kao i biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, razni otpaci organskog porekla i ostaci biljne mase.

Na proizvode biomase može da radi Stirlingov motor - vrsta toplotnog motora koji radi sa cikličnom kompresijom i ekspanzijom vazduha ili drugog gasa na raznim temperaturama, tako da dolazi do pretvaranja toplote u mehanički rad; Stirlingov motor spada u vrstu motora sa spoljnim sagorevanjem, pošto se gorivo koje proizvodi toplotu ne nalazi unutar motora - u tome je sličan parnoj mašini, ali ne koristi paru za radni medijum već gas, obično vazduh; korisiti se za pogon različitih mašina u poljoprivredi, ima značaj u očuvanju životne sredine, jer koristi obnovive i alternativne izvore energije.

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci različitih poljoprivrednih kultura, kao što su slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske, koštice, otpad od orezivanja voća, neiskorišćena stočna hrana i drugo.

U procesima biohemijske prerade biomase koriste se različiti mikroorganizmi, bakterije i enzimi koji razgradjuju biomasu i koriste se u procesima fermentacije, kompostiranja i anaerobne digestije otpada.

Biomasa se moze preradjivati u kompost (prirodno djubrivo), za dobijanje metana (anaerobna digestija), za dobijanje etil-alkohola (fermentacija i destilacija), dobijanje metil-alkohola iz otpada bogatog celulozom (destruktivna destilacija), dobijanje zapaljivog gasa (piroliza – zagrevanje organskog otpada u anaerobnim uslovima), dobijanje toplote i električne energije (spaljivanje).

Biomasa iz poljoprivrede moze se korisititi i u: proizvodnji humusa (zaoravanjem na njivama), proizvodnja građevinskog materijala (razne presovane ploče), delova nameštaja (iverica), papira i ambalaže, sredstava za čišćenje metalnih i ukrasnih površina, ukrasnih predmeta, itd.

Kompostiranje je biološka razgradnja organske materije, pod uticajem mikroorganizama u aerobnim uslovima, pri čemu nastaje kompost - stabilan proizvod sličan humusu; kompostiranje je zasnovano na smeni mikrobnih populacija, gde uslovi koje stvara jedna grupa mikroorganizama podstiču aktivnost populacije organizama koja je nasleđuje; najaktivniji organizmi u procesu kompostiranja su bakterije, gljive i aktinomicete, koji su prisutni u otpacima hrane, zemljištu, kao i biljnom otpadu …

Kompost u zemljištu povoljno utiče na biološku aktivnost, vodni, vazdušni i toplotni režima zemljista; kompost se može koristiti, kako za poboljšanje kvaliteta degradiranih zemljišta, tako i kao supstrat u proizvodnji različitih biljnih kultura.

U kompost idu i: upotrebljene papirne maramice, soc od kafe, iseckane kutije za pizzu, mrvice sa stola, ustajali hleb i musli, staro bilje i začini, istopljeni sladoled, plutani zapušači, kartoni za jaja, stari pekmez i marmelada (bez amablaže, naravno!), upotrebljene kesice za čaj, ostaci kose sa četke, iseckana stara pamučna i vunena odeća, stari računi, priznanice i iseckane vizit-karte, uginule biljke i uvelo cveće, iskoršćcene šibice, pepeo iz peći.

U kompost ne ide: staklo, metal, plastika, pelene, lakirano ili bojeno drvo, kosti, meso, ostaci  jela od jaja.

I biomasa moze doprineti globalnom zagrevanju! I to onda kada se poremeti ravnoteža seče i sađenja drveća, tj. stvaranja nove biomase.

Pitanja

1. Krv jastoga je bezbojna. Kada se izloži vazduhu postaje plava. Zašto?
2. Kolika je zapremina gasa u flaši mineralne vode od 1,5 L, ako na deklaraciji piše: „sadržaj CO₂: 4g/L“?
3. Kako šumeće tablete „šume“?
4. Kako se dobija kafa bez kofeina?
5. Šta je zajedničko za šargarepu i lososa?
6. Kako sprečiti da voda pokipi kada se kuva testenina?
7. Zašto volimo marinirano meso?
8. Zašto se limunov sok slaže sa plodovima mora?
9. Zašto plačemo kad seckamo luk?
10. Zašto nam se spava nakon što popijemo čašu toplog mleka?

 Odgovori

1. Krv jastoga sadrži hemocijanin, metaloprotein u čijem se sastavu nalazi bakar u obliku Cu⁺¹. Kada se izloži dejstvu vazduha, u kome kao što znate ima kiseonika, bezbojan Cu⁺¹ se oksiduje i postaje Cu⁺² koji je plave boje.
2. Odgovor je: 4g : 44g/mol x 22,4 dm³/mol x 1,5 = 3 L. Dakle, flaša mineralne vode od 1,5 L pored 1,5L vode u sebi sadrži i oko 3 L rastvvorenog ugljen-dioksida!
3. Tablete sadrže natrijum-bikarbonat (sodu bikarbonu) i limunsku kiselinu (limuntus). Tek kada se tableta ubaci u vodu, dolazi do hemijske reakcije pri čemu nastaju natrijum-citrat, voda i ugljen-dioksid koji se izdvaja u vidu mehurića.
4. Ekstrakcijom zelenih zrna kafe pomoću supekritičnog CO₂. Na temperaturi iznad 31 °C i pritisku iznad 73 atmosfere CO₂ postaje odličan rastvarač. Ekstrakcija je veoma jednostavna: prevođenjem supekritičnog CO₂ preko zrna kafe uklanja se od 97 do 99% prisutnog kofeina. Nekada se kofein ekstrahovao iz zrna kafe postupkom koji je znatno skuplji i nepraktičniji, pomoću organskih rastvarača - metilen-hlorida (tokom sedamdesetih godina) i etil-acetata (tokom osamdesetih i devedesetih godina)
5. Narandžasta boja šargarepe kao i mesa ribe losos potiče od karotenoida, jedinjenja tetraterpenoidnog tipa. Za ova jedinjenja, koja sadrže 40 ugljenikovih atoma, karakteristično je da poseduju veliki broj konjugovanih dvostrukih veza, usled čega imaju karakterističnu narandžastu boju.
6. Kada se testenina kuva, organske materije (između ostalog i proteini) se skupljaju na površini vode, orijentišući se polarnim delovima nadole ka vodi, a nepolarnim delovima gore ka vazduhu. Kada voda ključa, stvara se pena  i voda ubrzo pokipi. (Na sličan način se orijentišu i molekuli deterdženta na površini vode i stvaraju sapunicu.) Dodatkom jedne kašike (suncokretovog ili maslinovog) ulja u sud u kome se kuva testenina sprečava se penušanje. Ulje se ne meša sa vodom i u vidu sitnih kapljica pluta po površini. Kada mehurić pene počne da se stvara dolazi u kontakt sa kapljicom ulja. Deo mehura u kontaktu sa kapljicom ima drugačiji površinski napon od ostatka mehura, usled čega napon razbija mehur i on ne može da poraste.
7. U plodovima kivija, ananasa i papaje nalazi se enzim papain. Spada u klasu proteaza, enzima koji razgrađuju proteine. Meso je tvrdo jer se sastoji od velikog broja proteinskih vlakana koja mu daju čvrstinu. Ta proteinska vlakna mogu se razgraditi papainom, usled čega meso postaje manje tvrdo. Zato mariniranjem šnicle u soku od ananasa, kivija ili papaje (par sati ili preko noći u frižideru) šnicla postaje mekša.
8. Plodovi mora (riba, školjke, lignje) sadrže trietilamin, jedinjenje karakteritičnog (neprijatnog) mirisa. Trietilamin spada u klasu tercijarnih amina i ponaša se kao baza. Dodatkom limunovog soka (koji u sebi sadrži limunsku kiselinu) neutrališe se bazni trietilamin.
9. Kada seckamo luk dolazi do pucanja ćelija i izlivanja ćelijskog sadržaja. Ćelije sadrže sulfokside aminokiselina koji tada prelaze u sulfenske kiseline. Enzimi koji su do tada bili odvojeni, dolaze u kontakt sa sulfenskim kiselinama i stvaraju 1-sulfinilpropan, isparljivo jedinjenje koje se penje naviše, pravo ka našim očima. Ovaj gas reaguje sa vodom u našim očima, dajući sumpornu kiselinu. Sumporna kiselina nas peče, stimulišući naše oči da luče više suza kako bi isprale uzrok iritacije. Kuvanje luka inaktivira enzime (zato ne plačemo kada seckamo kuvani luk). Hlađenjem svežeg luka u frižideru pre seckanja moguće je usporiti enzimsku reakciju i izbeći suze.
10. Teorija kaže: mleko sadrži aminokiselinu triptofan, koja se u organizmu brzo metaboliše i pretvara u neurotransmitere serotonin i melatonin (jedinjenja koja imaju smirujući i uspavljujući efekat). Međutim, istraživanja su pokazala da ne postoji uzročno-posledična veza između konzumiranja mleka i osećaja pospanosti i da „hrana koja sadrži triptofan nema umirujući efekat koji čist triptofan zaista poseduje, jer se i druge aminokiseline iz hrane takmiče da uđu u mozak“...

• Da li ste znali da je najviše drvo na svetu Sequoia sempervirens (115,5 m )?
• Da li ste znali da je Katar država bez površine pod šumama (00.00 %) dok Republika Surinam  ima najveću površinu pod šumama (90.00%)?
• Da li ste znali da se Riga, glavni grad Letonije, smatra postojbinom prve novogodišnje jelke? Međutim, u Nemačkoj i severnoj Evropi običaj ukrašavanja stabala potiče iz paganskih vremena kada su stabla smatrali simbolima koji predstavljaju simbole plodnosti bogova prirode. A šta mislite, koliko jelki strada godišnje zbog novogodišnjih praznika i ukrašavanja?
• Da li ste znali  da drvo ne mora biti dom samo insektima, pticama i vevericama već čak i slepi miševi šuplje stablo ili staru rupu od detlića takođe koriste?
• Da li ste znali da je sarkofag Beogradske mumije Nesmin napravljen od drveća rodova tamariks i fikus?
• Da li znate da se drvo ginka zove i živi fosil? Naime pronađeni su fosili stari 270 miliona godina koji pokazuju da su najbliži rođaci ginka živeli tada.
• Da li ste se nekada zapitali zašto se tri puta kuca o drvo: „Da ne čuje zlo“?
• Da li ste znali da postoji drvo koje u okviru jedne krošnje može imati lišće koje je crvene, narandžaste, žute i zelene boje? Šta mislite zašto?
• Da li ste znali da postoji drvo koje je  „ambasador“ naših prostora u svetskim botaničkim baštama? Reč je o Pančićevoj omorici.
• Da li ste znali na drvetu može da živi biljka koja izgleda kao veliki loptasti žbun? Reč je o imeli koja je poluparazit, odnosno  deo hranljivih materija uzima od drveta a deo proizvodi sama.

Projekat otvaranja paviljona nazvanog Mikropia koji se nalazi u centru grada, koštao je deset miliona evra. 

"Zoološki vrtovi tradicionalno pokazuju samo mali deo prirode, posebne velike životinje. Mi smo želeli da pokažemo mikro prirodu i razvijemo interesovanje prema mikrobiologiji", izjavio je Frans presu Haig Balian, direktor kraljevskog zoo vrta u Amsterdamu. 
"Želimo da posetiocima pokažemo da je sve povezano u prirodi i da su mikrobi osnovni deo te veze", dodao je Balian. 
Iako su povezani s prljavštinom i bolestima, neki mikrobi su od suštinskog značaja za opstanak čoveka. Svako ljudsko biće ima oko 1,5 kilograma mikroba u telu i na koži. Pojedini mikroorganizmi se koriste za biogoriva i čišćenje otpadnih voda

Izvor Beta

http://micropia.nl

• Jastog je biloški besmrtan, otporan na bolesti, fizičke povrede i povećanoj koncentraciji enzima telomerase koji podmađuje ćelije.
• Najmanja koščica u ljudskom telu se nalazi u uhu.
• Australija je jedini kontinent na kome nema aktivnih vuklana.
• 8% ljudi na svetu ima par eksta rebara.
• Krv kod insekata je žute ili zelene boje.
• Antonie van Leeuwenhoek je prvi video živu ćeliju pod mikroskopom 1674. godine.
• Ljudski mozak raste sve do 18 godine.
• Arheolozi pronašli dokaze da su 2000 p.n.e. izvođene primitivne operacije na mozgu.
• Mozak sadrzi 75% vode.
• Kučići nemaju slepo crevo.
• Mačke nemaju znojne žlezde.