Bio-logika

Zakoračite sa nama u čudesni svet biologije i upoznajte se sa najraznovrsnijim biljkama i životinjama koje nas okružuju, ali i sa samim sobom. Saznajte zašto vam kažu da ste „pljunuti“ majka, da jedini u familiji imate oči na dedu, naučite sve o nasleđivanju raznih osobina, genetici čoveka i o kloniranju. Otkrijte kako se od delića stabla ili lista može dobiti na stotine identičnih klonova jedne iste biljke. Poslušajte priču o mutagenima, koji su danas prisutni svuda, u vodi, u hrani, kozmetičkim sredstvima i lekovima i kako ih otkrivamo! Upoznajte se sa bakterijama, najbrojnijim organizmima na našoj planeti, vinskim mušicama, ugroženim vrstama ribe, ali i onima koje se gaje samo da bi se našle na Vašem tanjiru.

Botanička bašta „Jevremovac“

Da li su biljke “mesožderke“  opasne i neumoljive? Ili su samo gladne i nezaštićene?
Zašto je ”stidljiva mimoza” stidljiva. Šta se krije ispod vodene salate ili zašto pirane ne jedu salatu? Zašto su kaktusi debeli? Dali su  voljni da nam pozajme malo svoje  vode u pustinji  ili ona nije za piće?  Zašto bonsai nikad ne poraste? Odakle dolazi kafa i kakvog  su ukusa njeni plodovi?

Prof. dr Petar Marin, redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu
dr. Peđa Janaćković, Mira Petrović

Biljke iz epruvete

Saznajte kako se biljke mogu gajiti i klonirati i u laboratoriji i zbog čega se širom sveta primenjuje ovaj poseban način „in vitro“ umnožavanja biljaka, kako prilikom naučnih istraživanja, tako i u komercijalnoj proizvodnji.

Dragana Božić, Jasmina Nestorović, Tijana Banjanac
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Odeljenje za fiziologiju biljaka

Šta ćemo bez riba?

Od 20.000 postojećih vrsta jesetre svega 27 vrsta naseljavaju isključivo Severnu hemisferu. Ove ribe, koje postoje više od  250 miliona godina, danas su isključivo cenjene kao izvor kavijara. U vodama Srbije prisutno je šest vrsta jesetri: moruna, ruska jesetra, sim, pastruga, atlantska jesetra i kečiga, koju ćete uživo videti. Šta znamo o njima i kako da ih zaštitimo?

Gorčin Cvijanović, Ivan Jarić
Institut za multidisciplinarna istraživanja

Gnezdarijum

Opustite se uz cvrkut ptica i pogledajte zanimljivu kolekciju očuvanih gnezda i jaja različitih vrsta ptica sa teritorije Balkana. Saznajte zašto se ptice sele na Jug, kako se prate, kao i pravu istinu o ptičjem gripu.  
Ivan Medenica

Šarangrad

Nađite se oči u oči sa gospodinom šaranom, jer se upravo on od svih riba najčešće nađe na našoj trpezi. Kako se uzgaja? Šta jede i kako se tovi?

Božidar Rašković, Zorka Dulić, Milan Spasić
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Hoćemo zdravlje i lepotu

Sitne, kratkog životnog ciklusa i jeftine za održavanje, vinske ili voćne mušice su nezaobilazni model sistem u mnogim granama biologije.Da li je to bila slučajnost ili pametan izbor, sada je sve to manje bitno jer je do danas mapiran ceo genom raznih vrsta Drosophila , pokazano je da je ćelijski metabolizam i imuni odgovor sličan humanom. Verovali ili ne neki geni koji su "odgovorni" za izazivanje nekih oboljenja kod ljudi su pronadjeni  u genomu Drosophila.
Sve te prednosti danas se do krajnjih granica koriste, pa smo stigli i dotle da zajedno sa astronautima i droze lete u svemir. Dodjite, vidite i shvatite zašto je tako neophodna u genetici,a tako slatka!

Aleksandra Patenković, Zorana Kurbalija
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju

Sto prva upotreba luka

Probajte da nabrojite 100 načina da upotrebite luk i verovatno će vam to i uspeti, a onda dođite da vam pokažemo 101.! Sem toga što je jedna od omiljenih vrsta povrća, luk je vrlo popularan kod naučnika, posebno genetičara, zbog krupnih ćelija i velikih jasno vidljivih hromozoma. To nam omogućava da lakše pratimo promene na genetičkom materijalu, pomoću kojih određujemo nivo zagađenosti neke reke, jezera, flaširane vode....

Pokazaćemo vam kako da testirate razne uzorke vode i utvrdite njihov kvalitet pomoću običnog luka i hemikalija koje se mogu naći u svakom domaćinstvu. Naučićemo vas kako da sami pravite preparate na kojima možete da pratite promene na hromozomima, kako sve te promene izgledaju i vidite kakav je kvalitet voda koje nas okružuje i koje pijemo!!!

Dr. Mladen Vujošević, Dr. Jelena Blagojević, Tanja Adnađević
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Odeljenje za genetička istraživanja

Genetička mapa ljudske istorije

Nekada smo istoriju učili čitajući knjige, a danas je možemo učiti čitajući  gene!
Ako pogledate ljude oko sebe, videćete razlike i sličnosti među njima. Da li ste se pitali  kako su nastale i opstale, kako se nasleđuju i u kojoj meri su nam važne. Zašto je jedna od najlepših priča koja je sakrivena u našim genima priča o genetičkoj raznovrsnosti, koja govori o poreklu svih ljudi? Saznajte dokle je nauka stigla u čitanju velike knjige genetičke istorije!

Marija Savić, Mihailo Jelić
Biološki fakultet u Beogradu, Katedra za genetiku i evoluciju

Bojan Kenig, Zorana Kurbalija
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju

Mikrobiologija i Vi

Često pominjanje mikroorganizama u negativnom kontekstu nije neobično u javnosti, s obzirom na broj patogena koji napadaju čoveka, životinje, biljke i druge organizme. U početku razvoja mikrobiologije, to je i bio jedan od glavnih pokretačkih razloga za njihovo izučavanje. Međutim, takvo stanovište je neprihvatljivo danas, kada je naše poznavanje mikroorganizama značajno veće. Mikrobiologija kao nauka datira još od XVII veka, a procenjuje se da smo do sada upoznali tek jedan procenat vrsta mikroorganizama. Eksplozivan razvoj mikrobiologije i molekularne biologije u sinergiji, omogućiše čovečanstvu ogroman potencijal upotrebe mikroorganizama u mnogim sferama života i granama industrije.  Mikroorganizmi su omogućili primenu procesa u industriji kao što su: fermentacija i proizvodnja alkohola, proizvodnja aminokiselina i sinteza mnogih organskih polimera i jedinjenja. Produkcija antibiotika je svojstvo mikroorganizama od kojeg je čovečanstvo, možda, do sada imalo najviše koristi. Poljoprivreda u velikoj meri zavisi od mikroorganizama; oni prvenstveno učestvuju u stvaranju i mineralizaciji zemljišta. Razvoj drugih grana biologije, a posebno genetike i ekologije, kao i drugih primenjenih nauka, usko je povezan sa razvojem mikrobiologije. Saznanja iz oblasti hemijskih i fizičkih osnova života upravo potiču iz proučavanja jednoćelijskih organizama. Njihov brz životni ciklus, relativno jednostavna građa i mali troškovi upotrebe, čine ih pogodnim sredstvom za razvoj metoda i upotrebu u mnogim oblastima spregnutim sa mikrobiologijom. Nezamenljivi su kao vektori za kloniranje, a enzim Taq polimeraza koji se upotrebljava za PCR, pronađen je upravo u jednoj arhebakteriji. Fantastična raznovrsnost metabolizma omogućava im opstanak na skoro svim mestima na planeti, kao i njihovu primenu u biorazgradnji svih vrsta otpada i bioremediaciji životne sredine. Jedan čovek nosi sa sobom više mikroorganizama nego što ima ljudi na planeti. Oni doprinose našem zdravlju i uvećavaju kvalitet ljudskog života, a koliko još mogu da nam pruže, pokazaće bliska budućnost. Iznenadite se!

Nataša Milojević
Tome Kraljevski